Zlato dostiže rekordne visine: Zašto ljudi kupuju – i kako i vi možete?

U avgustu 2025. godine, cena zlata dostigla je novi vrhunac od 3.600 dolara po troskoj unci – rast od neverovatnih 42% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj porast nije slučajan. On je rezultat kombinacije geopolitičke neizvesnosti, monetarne politike i sve jače uloge zlata kao dugoročnog utočišta.

Kao što je primetio Ian Samson, portfolijski menadžer u Fidelity International: „Zlato nudi diversifikaciju, održava status sigurnog imovinskog klasiča, štiti od inflacije i koristi od strukturalnih trendova.“

Međutim, kada cena dostigne takve nivoe, postavlja se pitanje: da li je još uvek pravi trenutak za ulaganje?

Zašto ljudi kupuju upravo sada?

Glavni pokretači rasta su jasni:

• Geopolitička napetost – Trampove tarifne politike, sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini podstiču tražnju za sigurnim aktivima.
• Očekivanja smanjenja kamata – Niže stope smanjuju trošak držanja ne-donosnih aktiva, što čini zlato privlačnijim.
• Inflacija ostaje visoka – tradicionalne štednje gube na vrednosti, dok zlato očuvava kupovnu moć.
• Akumulacija centralnih banaka – posebno Kina, koja već deveti mesec zaredom dodaje zlato u svoje rezerve.

Istraživanje HSBC-a pokazuje da četiri od deset ulagača planira da kupi zlato u narednih 12 meseci. Prosečna alokacija u portfolijima već je narasla sa 4% na 7% – i očekuje se da će i dalje rasti.

Pozitivne vesti – ali i razlozi za oprez

Da, zlato raste. Međutim, važno je biti svestan i ograničenja ovog aktiva:

• Nema dohotka – za razliku od akcija ili obveznica, zlato ne donosi dividende niti kamatu.
• Volatilnost – cena se može brzo menjati u zavisnosti od tržišne psihologije.
• Smanjena potražnja za nakitom – visoke cene već utiču na potrošačku potražnju. Prema J. Safra Sarasin, indijska i kineska potražnja za zlatnim nakitom bila je 2025. godine samo 60%, odnosno 45% duge prosečne vrednosti.

To znači da je rast trenutno vođen uglavnom finansijskim i institucionalnim ulagačima – a ne industrijskom ili potrošačkom potražnjom.

Kako investirati u zlato? 4 glavne opcije

Postoji više načina da uključite zlato u svoj portfolio. Svi imaju prednosti i nedostatke.

1. Fizičko zlato (ulošci i kovanice)
   Najdirektniji oblik ulaganja. Nema kontratni rizik, ali zahteva sigurno skladištenje. Kompanije kao Dunav Gold nude proverene uloške i mogućnost skladištenja u sigurnim sefovima.
2. ETC fondovi (Exchange-Traded Commodities)
   Fondovi koji direktno prate cenu zlata. Na primer, iShares Physical Gold ETC ima proviziju od samo 0,12% i omogućava brzu likvidnost. Mogu se držati u ISAO-u, što ih čini porezno povoljnim.
3. Fondovi rudnika zlata
   Investicija u kompanije koje kopaju zlato. One često imaju veći potencijal za rast nego sam metal, ali su podložne rizicima vezanim za menadžment, troškove i regulative.
4. Šire diversifikovani fondovi sa učešćem zlata
   Fondovi kao što je Troy Trojan imaju oko 11% ulaganja u zlato, uz druge stabilne aktive. Idealni su za one koji žele blagu ekspoziciju bez direktne kupovine metala.

Koliko treba uložiti?

Većina analitičara preporučuje da alokacija u zlato ne pređe 5–10% ukupnog portfolija. Ova mera obezbeđuje zaštitu u krizama, bez značajnog gubitka rentabilnosti u periodima stabilnosti.

Kao što kaže Xian Chan iz HSBC-ja: „Kroz istoriju, zlato je korišćeno kao sklonište vrednosti i finansijska sigurnost. Zbog toga se često pojavljuje u popularnosti u vremenu neizvesnosti.“

Zaključak: Ne ranije, ni kasnije – već sada

Ne morate kupovati celokupnu sumu odjednom. Strategija redovnog ulaganja (tzv. „cost averaging“) može smanjiti rizik od ulaska na vrhuncu.

Zlato nije instrument za kratkoročnu spekulaciju. To je dugoročna strategija očuvanja vrednosti. Ako verujete da će geopolitička neizvesnost, inflacija i de-dolarizacija trajati, onda zlato ima mesto u vašem portfoliju – bez obzira na trenutnu cenu.

Ne kupujete zlato jer je jeftino. Kupujete ga jer je pouzdano.