Švajcarski „slatkiš“ za Trampa: Šta šalje Švajcarska da bi smanjila carine?

Ključne tačke:

Švajcarska je ponudila da investira u američku industriju rafiniranja zlata – kao „slatkiš“ da bi ublažila 39% carinu koju je Tramp nametnuo.
Zlato više nije luksuzna roba – već je postalo strategijski aktivan koji se koristi u trgovinskim pregovorima.
Švajcarski refineri su se složili da prebace proces recastinga u SAD – da bi smanjili troškove i olakšali trgovinu.
Postoji otpor unutar Švajcarske – zeleni pokret traži da se nameti porez na zlatnu industriju, jer smatra da nosi reputacioni rizik.
Ovaj potez pokazuje da je zlato postalo najvažniji metal na svetu – jer se može koristiti kao alat za geoeconomsku diplomaciju.

U septembru 2025. godine, Švajcarska je ponudila da investira u američku industriju rafiniranja zlata kao „slatkiš“ da bi ublažila 39% carinu koju je predsednik Donald Tramp nametnuo na sve švajcarske proizvode. Ovaj potez, koji je bio odgovor na politiku Trampa, pokazuje da se zlato više ne gleda kao luksuzna roba – već kao alat za geoeconomsku diplomaciju.

Kada je Tramp u avgustu 2025. godine nametnuo 39% carinu na sve švajcarske proizvode, Švajcarska je bila iznenađena – jer je to bio najviši porez koji je ikada nametnut na razvijenu zemlju. Međutim, što je još važnije, ova carina je pogodila i zlato – što je izazvalo veliku zabunu na tržištima.

Šta je dovelo do ovog stanja?

Trampova carina bila je posledica politike „America First“ – ali je imala neočekivane posledice. Kada je U.S. Customs and Border Protection (CBP) objavio da će zlatni ulošci biti podložni carini, tržište je reagovalo panikom. Cene zlata su porasle za 3%, dok su futures u New Yorku dostigle rekordnih 3.549 dolara po unci.

Ovo je pokazalo da je zlato više nego sirovina – već je deo globalnog finansijskog sistema. Veliki zlatni ulošci (1 kg i 100 unci) koriste se za isplatu futura u New Yorku – pa ako se njihove cene promene, menja se i celokupna struktura tržišta.

Šta je Švajcarska ponudila?

Da bi ublažila situaciju, Švajcarska je ponudila da investira u američku industriju rafiniranja zlata. Konkretno, Švajcarski refineri su se složili da prebace svoj najniži maržni posao u SAD – recasting zlatnih ulošaka.

Recasting – Švajcarski refineri bi prebacili proces pretvaranja velikih zlatnih ulošaka (koji se koriste u Londonu) u manje (koji se koriste u New Yorku).
Investicije – Švajcarski refineri su se složili da investiraju u novu infrastrukturu u SAD-u, što bi pomoglo da se smanji trošak rafiniranja.
Tehnologija – Švajcarska je ponudila da deli svoju naprednu tehnologiju rafiniranja sa američkim kompanijama.

Kao što kaže Kristof Vild, predsednik Švajcarskog udruženja proizvođača i trgovaca dragocenih metala: „Ovo je prilika da se reši market inefficiency – da se zlato direktno rafinira u SAD-u, umesto da se prevozi kroz Švajcarsku.“

Zašto je ovo važno?

Ovaj potez pokazuje da se zlato više ne gleda kao sirovina – već kao strategijski aktivan. Švajcarska je shvatila da je zlato postalo „neophodna roba“ – i da mora da se prilagodi novom realitetu. Ako se zlato može koristiti kao „slatkiš“ u trgovinskim pregovorima, to znači da je postalo vredniji od samih carina.

Kao što kaže jedan analitičar: „Zlato više nije roba – već je oružje. I ako ga države mogu koristiti kao alat za diplomaciju, onda je postalo najvažniji metal na svetu.“

Šta dalje?

Švajcarska je već počela da implementira ovaj plan:

Valcambi SA, najveći švajcarski refiner, razmatra izgradnju nove fabrike u SAD-u,
Swiss Association of Precious Metals Producers and Traders traži podršku od švajcarske vlade da bi pokrenuli ovaj projekat,
U.S. Treasury je otvorila vrata za saradnju, iako još uvek ne zna šta će uraditi.

Međutim, postoji i otpor. Zeleni pokret u Švajcarskoj traži da se nameti 5% poreza na zlatnu industriju – jer smatra da nosi reputacioni rizik. Ali, kao što kaže Vild: „Ako se zlatna industrija ne može ekonomski održati, onda će se povući – i tada će SAD ostati bez zlata.“