Zašto funkcionalna država više ne postoji – i zašto zlato raste bez obzira na to

Ključne tačke:

Zlato raste bez obzira na politički kaos – jer je neutralno, ne može biti zamrznuto, i ne zavisi od političkih odluka.
Američki dugu premašio je 37,5 triliona dolara – što podstiče strah kod drugih zemalja da drže dolare.
Centralne banke širom sveta masovno kupuju zlato – da bi smanjile zavisnost od dolara i zaštitile svoje valute.
Deutsche Bank predviđa 4.000 dolara do kraja 2025. – Goldman Sachs vidi potencijal za 5.000 dolara u slučaju šoka.
Zlato više nije opcija – već nužnost – jedini aktivan koji ostaje kada sve ostalo propadne.

U septembru 2025. godine, američki državni dug premašio je 37,5 triliona dolara, što znači da je tokom tekuće fiskalne godine porastao za još 1,8 triliona dolara. U isto vreme, Kongres se boravi oko budžeta – a ako ne uspe da ga proglasi, doći će do „shutdown-a“.

Međutim, kao što kaže jedan analitičar: „Ne zanima me da li će doći do shutdown-a – zanima me što je to već simbol.“

Šta je stvarni problem?

Stvarni problem nije da li će država raditi – već da li je još funkcionalna. Kada se država ne može složiti oko najosnovnijih stvari – kao što je budžet – onda je jasno da je sistem u krizi.

Državni dug – 37,5 triliona dolara, što je više nego ikada,
Budžetski kaos – Kongres ne može da proglasi budžet, pa se koriste privremeni zakoni,
Politizacija finansija – SAD koristi svoj dolara kao oružje, što podstiče strah kod drugih zemalja.

Kao što kaže jedan investitor: „Ne kupujem zlato jer je skupo – kupujem ga jer je jedino što ostaje kada sve ostalo nestane.“

Zašto zlato raste?

Zlato raste ne zato što je skupo – već zato što je pouzdano. I dok se države bore oko budžeta, zlato ostaje neutralno. Nema političke lojalnosti. Ne može biti zamrznuto. Ne može biti devalvirano.

Ključni razlozi su:

Nezavisnost – Zlato nije podložno nikakvim političkim odlukama,
Globalna prihvatljivost – Svaka zemlja ga priznaje kao aktivan,
Veliki tržište – Može da apsorbuje hiljade milijardi dolara bez da se poveća cena.

Kao što kaže jedan stručnjak: „Kada se poverenje u državu raspada, zlato ponovo uzima mesto centra.“

Šta se dešava sa centralnim bankama?

Centralne banke širom sveta masovno kupuju zlato – ne zato što je skupo, već zato što je sigurno.

China – kupuje zlato deseti mesec zaredom, sa ciljem da smanji zavisnost od dolara,
Rusija – nakon što je zapad zamrznuo njene rezerve, okrenula se zlatu,
Poljska, Turska, Kazahstan – sve one kupuju zlato kako bi zaštitile svoje valute.

Prema anketi Svetskog saveta za zlato, 95% centralnih banaka očekuje povećanje globalnih rezervi – čak i kad cene dosežu nove visine.

Šta dalje?

Analitičari predviđaju da će rast nastaviti, jer su pokretači dugoročni:

Američki dugu premašio je 37,5 triliona dolara – kamatni troškovi postaju nepodnošljivi,
Politički pritisak na FED – Trumpovi napadi na predsednika Powela podstiču strah od „finansijske represije“,
Ruska iskustva – zamrzavanje rezervi 2022. godine pokazalo je da držanje stranih valuta nosi politički rizik.

Deutsche Bank predviđa da će cena zlata dostići 4.000 dolara do kraja 2025., dok Goldman Sachs smatra da bi mogla dostići 5.000 dolara ako dođe do sistemskog šoka.