Trampova izuzetna odluka za zlatni ingot: Kako je jedna zabuna promenila tržište

U ranoj fazi septembra 2025. godine, američko ministarstvo Carinske i granične zaštite (CBP) izdalo je izveštaj u kome se tvrdilo da će zlatni ulošci biti podložni novim carinama kao deo šireg paketa protekcionističkih mera. Taj signal izazvao je trenutnu paniku na tržištu – cene zlata skočile su, futures ugovori u New Yorku divergirali su od spot cena u Londonu, a investitori počeli da hitno premeštaju metal van SAD-a.

Međutim, već nekoliko dana kasnije, predsednik Donald Tramp izdao je izvršni zakon kojim je formalno izuzet zlatni ingot od svih novih carina . Ova odluka nije bila samo tehnička ispravka – bila je simbolična poruka: zlato više nije tretirano kao obična roba, već kao strategijski resurs .

Kratka zabuna, dugi efekti

Početna zabuna nastala je zbog pogrešnog tumačenja Harmonizovanog tarifnog sistema (HTS). Zlato je privremeno ubačeno u listu proizvoda koji podležu carinama, zajedno sa grafitskim elektrodama i drugim industrijskim materijalima.

Odmah su usledile posledice:

• Divergencija cena – cene zlata u New Yorku počele su da rastu brže od londonskih spot cena,
• Preusmeravanje toka metala – trgovci razmatrali premeštanje skladištenja u Dubai, Singapur ili Švajcarsku,
• Neizvesnost kod centralnih banaka – koje koriste SAD kao lokaciju za delove svojih rezervi.

Kao što je rekao Kejt Vajner, CEO kompanije Monetary Metals: „Jednom kad se aktivira mehanizam panike, jednostavno ‘oprostite’ ne može da ga vrati.“

Izvršni zakon: Odbrana nacionalnog interesa

Trampov izvršni zakon ne samo što je uklonio carine na zlatne ingote, već ih je eksplicitno izuzeo pod HTS kodeksima. Takođe, isti status dobili su i drugi ključni minerali:

• Uranijum – za nuklearnu energiju i odbrambene sisteme,
• Grafit – za baterije i tehnologiju čistog goriva,
• Tungsten – za naprednu proizvodnju i vojnu opremu.

Ova grupa označena je kao kritični minerali za nacionalnu bezbednost . Izuzetak im omogućava slobodan protok bez obzira na poreklo – što jača domaću proizvodnju i obezbeđuje lanac snabdevanja.

Zašto je zlato posebno?

Zlato ima jedinstven položaj među sirovinama jer kombinuje više uloga:

• Finansijski aktivan – središnji deo deviznih rezervi centralnih banaka,
• Bezbednosni instrument – služi kao utočište u krizama,
• Industrijski input – koristi se u elektronici, satovima i svemirskoj tehnologiji.

Kao što je naglašeno u dokumentu: „Zlato funkcioniše i kao roba i kao kvazi-valuta. Njegovo ograničenje može destabilizovati međunarodne finansijske tokove i uticati na aktivnosti centralnih banaka.“

Taj stav potkrepljuje i činjenica da SAD poseduje najveće zlatne rezerve na svetu – 8.133,5 tona – čuvane uglavnom u Fort Knu i Federal Reserve-u u Njujorku.

Šta ovo znači za globalno tržište?

Ovaj potez ima duboke implikacije:

• New York ostaje konkurentan – bez carina, američki centar za trgovanje zlatom zadržava prednost nad Londonom, Dubaijem i Singapurom,
• Sigurnost za centralne banke – one koje drže zlato u SAD-u više se ne moraju bojati neočekivanih ograničenja,
• Potvrda strategijske vrednosti – zlato više nije samo luksuzna roba, već deo nacionalne infrastrukture,
• Signal za druge zemlje – ako SAD tretira zlato kao kritični resurs, i one mogu posledovati.

Kao što kaže Stiven Glejson, CEO Money Metals: „Nametanje carina na fizičko zlato bilo bi katastrofalno. Država očito nema takvu namjeru.“

Zaključak: Zlato više nije roba – već politika

Jedna kratka zabuna pokazala je koliko je zlato ranjivo kada se tretira kao obična sirovina.

Međutim, brza intervencija i formalni izvršni zakon potvrdili su suprotno: zlato je vitalni aktivan za ekonomsku i finansijsku stabilnost .

U vremenu kada se geopolitički sukobi sve više odigravaju kroz ekonomske instrumente, kontrola nad lancem isporuke zlata postaje deo nacionalne strategije.

Kada predsednik mora lično da interveniše da bi zaštitio protok metala – znate da taj metal više ne pripada tržištu. Pripada budućnosti.