Kako kontrabandno zlato iz Dubaja preplavljuje indijske tržište, uprkos strogoj kontroli

U sezoni venčanja, indijske pijace ožive. I pored porasta cena zlata, potrošači entuzijastično obavljaju kupovinu. Međutim, sve više zlata koje se prodaje kao autentično zapravo dolazi izvan zvaničnih kanala – dostavljeno je iz Dubaja bez plaćenja carina, a legalizovano uz pomoć falsifikovanih dokumenata.

Prema procenama, hiljade kilograma zlata svake godine ulaze u Indiju van zvaničnog sistema. Iako je vlada uvela stroge mere – poput obaveznog kloniranja (Hallmarking) – trgovci iskorišćavaju rupe u sistemu kako bi uveli kontrabandni metal i prodali ga kao zakonit.

Kako se dobija klonirano zlato?

Da bi se dobio službeni znak kvaliteta (Hallmark), nakit mora imati kompletan „trail“ dokumenata koji pokrivaju poreklo metala, fakturu o kupovini i dokaz o plaćanju poreza.

Ovaj proces se obmanjuje na sledeći način:

1. Kupovina bez fakture – Trgovci u Dubaiju ili lokalni posrednici kupuju zlato bez prateće dokumentacije, često za gotovinu.
2. Falsifikovani računi – Kasnije, ti isti trgovci dobijaju lažne fakture od tzv. „Unregistered Dealers“ (URD), malih firmi koje nemaju GST registraciju. Komisija za ovakvu uslugu kreće se od 1% do 2% vrednosti.
3. Drobni papiri – Da bi izbegli pažnju poreskih organa, lažni računi se izdaju u manjim iznosima, deljeni na više transakcija.
4. Lažni dokumenti o preradi – Dokumenti pokazuju da je „domaća“ ruda obrađena, ali u stvari radi se o prečišćavanju kontrabandnog zlata u privatnim refinerijama.
5. Kloniranje – Sa ovim lažnim dokumentima, trgovci mogu da pošalju metal u službene centre za kloniranje i dobiju pečat autentičnosti.

Kao rezultat, nakit dobija oficijalnu oznaku – i postaje „legalan“, iako nikad nije bio deo zvaničnog lanca snabdevanja.

Zašto je kontraband tako privlačan?

Jednostavan odgovor: profit.

• Nema carina – Zvanični uvoz zlata u Indiju podleže visokim carinama, što dodatno povećava cenu.
• Nema poreske obaveze – Gotovinske transakcije omogućavaju izbegavanje GST-a i drugih poreza.
• Niža cena za trgovce – Kontrabandno zlato košta manje, što im omogućava da ostvare znatno veće marže.

Rezultat? Ne samo da trgovci zarađuju više – već mogu da nude niže cene kupcima, što privlači one koji žele „povoljnije“ zlato – ne znajući da rizikuju kvalitet, autentičnost i zakonsku sigurnost.

Šta gubi država?

Gubitak za indijsku ekonomiju je ogroman:

• Milioni dolara u izgubljenim prihodima – carine i porezi koje država nikad ne primi,
• Oslabljen nadzor nad kvalitetom – kontrabandno zlato može biti razblaženo ili lošeg sadržaja,
• Rizik od finansijskih zloupotreba – zlato se koristi za hawala (neformalni sistem prenosa novca) i čak za davanje mita u obliku zlatnih kovanica.

Kao što je jedan stručnjak primetio: „Zlato je postalo tih valute za one koji žele da izbegnu sistem.“

Kako ova praksa utiče na kupce?

Obični građani koji kupuju zlato za porodične svečanosti veruju da kupuju siguran, klonirani proizvod. Međutim, ako je poreklo metala lažno, čak i klonirani nakit može imati skrivene slabosti:

• Nema garancije o poreklu – ne zna se koliko puta je metal promenio vlasnika,
• Potencijalni problemi pri prodaji – bankomatima i reciklerima teško je verovati u autentičnost ako nedostaje pravi dokumentacioni trail,
• Poverenje u brend – kupac misli da kupuje kod pouzdanog trgovca, ali zapravo podržava ilegalni lanac.

Vijaj Goyal, industrijski magnat i ekonomista iz Rajpura, Čhattisgarh, izjavio je da većina nečasnih zlatara prikazuje robu kao kupovinu zaliha od URD-ova, a zatim vrši preradu kako bi napravio nakit. Rekao je da u nekim slučajevima oni koji isporučuju kontrabandno zlato daju lažne račune zlatarima.

Kumar Džejn, glasnogovornik Saveza indijskih trgovaca zlatom i nakitom (IBJA), rekao je da neki trgovci koji prodaju ilegalno zlato manipulišu procedurom kako bi ubacili robu na tržište. Saglasio se da kontrabandno zlato košta mnogo manje nečasnim trgovcima, koji ostvaruju velike profite prodajom po tržišnoj ceni. „Neki od njih prodaju po nižim cenama kako bi privukli lako varljive kupce“, rekao je Džejn.

Zaključak: Legalizacija nezakonitog

Sistem kloniranja treba da osigura transparentnost i kvalitet. Ali ako se lažnim dokumentima može obezbediti pečat države, tada sistem propada.

Kontrabandno zlato više nije samo problem carinskih službi – postaje pitanje poverenja u ceo tržišni sistem. A dok god postoji profit i rupe u regulativi, ova praksa će trajati.

Za one koji žele pravo zlato, ključno je ne samo pogledati pečat – već i pratiti putanju metala.