Zašto je elitni fond menadžer prodao skoro sve svoje zlato dok su svi ostali panično kupovali
- Fond Goehring & Rozencwajg smanjio je udeo zlata sa 27% na svega 5% početkom 2026. godine, nakon što je tokom 2025. na toj poziciji ostvario prinos od oko 100%.
- Odluka o rasprodaji bila je vođena trima ključnim signalima pregrejanosti: eksplozijom odnosa zlata i nafte na ekstremnih 90 barela za uncu, spekulativnim skokom srebra i euforičnim prilivom maloprodajnog kapitala kroz ETF-ove.
- Kapital od likvidacije zlata agresivno je rotiran u energetski sektor — udeo sirove nafte i američkog prirodnog gasa podignut je sa po 14–15% na približno 25% po segmentu.
- Iako je zlato korigovano za 20% sa istorijskih vrhova, menadžer upozorava na mogućnost daljeg pada pre formiranja dugoročnog dna, premda ostaje dugoročni strukturni optimista.
Kontrarijanski potez usred istorijske zlatne euforije
Kada cena zlata preskoči psihološku granicu od 5.000 dolara po unci, a prilivi u fondove kojima se trguje na berzi (ETF) obaraju sve istorijske rekorde, većina tržišnih učesnika prepušta se strahu od propuštene prilike (FOMO). Ipak, profesionalni investitor Adam Rozencvajg (Adam Rozencwajg), suosnivač i menadžer njujorške specijalizovane investicione kuće Goehring & Rozencwajg, povukao je radikalan potez: likvidirao je gotovo celokupnu poziciju plemenitog metala u svom vodećem fondu Goehring & Rozencwajg Resources, smanjivši alokaciju sa 27% na oko 5%.
Rozencvajg je poziciju u zlatu počeo da gradi krajem 2023. godine, trgujući na tezi obezvređivanja fiat novca (engl. ‘debasement trade’). Nakon što je zlato godinama tavorilo, padajući sa 1.900 dolara iz 2011. na 1.100 dolara 2015. godine, pandemijska štamparija novca stvorila je ogroman nesrazmer između vrednosti fizičkog metala i količine kreiranog papirnog duga. Ta strategija se isplatila: prinos na uloženi kapital od zlatnih pozicija u fondu iznosio je oko 100% u 2025. godini. Međutim, kada su vrednovanja postala parabolilčna, Rozencvajg je odlučio da pokupi žetone sa stola.
Tri crvena alarma koja su signalizirala vrhunac tržišta
Odluka o povlačenju nije bila zasnovana na nagađanjima, već na egzaktnim istorijskim anomalijama. Rozencvajg ističe da je odluka bila primarno fundamentalno-vrednosne prirode, pokrenuta sa tri signala koja su istovremeno počela da bljeskaju crveno.
1. Odnos cene zlata i nafte (Gold-to-Oil Ratio) na neodrživih 90:1
Ovaj metrički pokazatelj meri koliko se barela sirove nafte može kupiti za jednu uncu zlata. Kroz istoriju, odnos od 10 barela indicira da je nafta preskupa u odnosu na zlato, dok raspon od 20 do 25 barela sugeriše da je nafta izrazito jeftina. Krajem 2025. godine ovaj racio dostigao je već tada visokih 50, da bi u januaru 2026. eksplodirao na nezapamćenih 90 barela po unci — u trenutku kada je zlato probilo nivo od 5.000 dolara, dok se nafta kretala oko skromnih 60 dolara po barelu. Ovakav disparitet u istoriji robnih tržišta uvek je rešavan snažnom konvergencijom: padom precenjenog ili eksplozijom potcenjenog resursa.
2. Spekulativni proboj srebra kao završni čin ciklusa
Uobičajeni tržišni narativ tvrdi da je za potvrdu snažnog ‘bull’ trenda neophodno da srebro nadmaši zlato. Rozencvajg na bazi stogodišnjih ciklusa dokazuje suprotno: srebro tipično zaostaje godinama, da bi u finalnoj fazi pregrevanja eksplodiralo u paraboličnom skoku. Vrhunci iz 1973, 1979/80, 2011. i 2021. godine uvek su se poklapali sa naglim rastom srebra. Kada se isti scenario ponovio početkom 2026. godine, to nije bio znak za kupovinu, već klasično zvono za izlazak.
3. Profil kupaca: Ulazak nesofisticiranog kapitala kroz ETF-ove
Ključni uvid ticao se strukture kupaca. Centralne banke kupuju zlato strateški, bez obzira na dnevnu cenu, dok tradicionalni azijski kupci (u Kini i Indiji) instinktivno smanjuju tražnju kada cene naglo porastu. Nasuprot tome, u januaru 2026. eksplodirala je kupovina fizičkog zlata preko zapadnih ETF-ova. Reč je o investitorima koji kupuju isključivo prateći momentum. Kada bi cena pala na 2.000 dolara, ti isti kupci bi panično likvidirali pozicije, što unosi izrazitu nestabilnost na vrhuncu ciklusa.
Velika rotacija: Iz zlata u naftu i prirodni gas
Kapital oslobođen likvidacijom zlata menadžment nije premestio u keš, već u energetski sektor koji je smatran istorijski potcenjenim. Udeo sirove nafte i američkog prirodnog gasa u portfoliju podignut je sa prethodnih 14–15% na približno 25% za svaki segment pojedinačno.
Rozencvajg naglašava da ova rotacija nije bila geopolitička opklada motivisana tenzijama u Ormuskom moreuzu, već fundamentalna analiza rafinerijskih kapaciteta. Zvanični podaci o potražnji za sirovom naftom često su iskrivljeni podacima o preradi — manjak rafinerijskih kapaciteta pogrešno se tumači kao slabljenje krajnje potrošnje. Dok zalihe derivata poput dizela i kerozina neprimetno opadaju, stvarna potražnja ostaje netaknuta. Kada se zalihe isprazne, doći će do masovnog talasa kupovine sirove nafte kako bi se obnovili depoi, što stvara ogroman prostor za rast energetskih akcija.
Makroekonomski zaokret i perspektiva za investitore
Tržište zlata početkom 2026. uračunalo je agresivno popuštanje monetarne politike pod vođstvom novog predsednika Federalnih rezervi Kevina Vorša (Kevin Warsh). Međutim, Vorš je zauzeo znatno oštriji stav prema inflaciji, ostavljajući otvorena vrata za potencijalno podizanje kamatnih stopa umesto rezova, što je uklonilo ključni vetar u leđa za plemenite metale.
Od svog vrhunca zlato je korigovano za oko 20%. Iako bi to bila najblaža korekcija u istoriji 50-godišnjih tržišnih ciklusa zlata, Rozencvajg ne isključuje dodatni pad od 20% pre nego što se uspostavi dugoročno dno. Ipak, on napominje da svoje lične rezerve zlata ne prodaje, jer zlato na horizontu od 10 godina ostaje nezamenjiva zaštita od suverenog duga i devalvacije valuta. Međutim, za aktivne upravljače imovinom koji operišu na horizontu od tri do pet godina, disciplina nalaže prelazak iz imovine koja je na istorijskom vrhuncu u onu koja nudi asimetrično bolji odnos rizika i prinosa.
