Zlato posustaje u zoni od 4.300 dolara: Prinosi od 5% stavljaju status bezbednog utočišta na probu
- Spot cena zlata konsoliduje se oko 4.288 dolara po unci, beležeći nedeljni gubitak od približno 2% usled pritiska obvezničkih prinosa.
- Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice zadržava se oko 5,19%, nakon skoka na devetnaestogodišnji maksimum od 5,2251%.
- Tvrdoglava bazna inflacija (između 2,5% i 3%) i skok sirove nafte Brent iznad 105 dolara podgrevaju očekivanja novog rasta kamata Feda sa verovatnoćom od 71%.
- Dugoročni oslonac tržištu pružaju rekordne rezerve u zlatnim ETF fondovima od 4.189 tona i kontinuirana neto kupovina centralnih banaka predvođenih Kinom i Poljskom.
Sudar prinosa od pet procenata i statusa sigurnog utočišta
Tržište plemenitih metala suočava se sa klasičnom monetarnom dilemom. Iako geopolitička nestabilnost i energetska previranja nastavljaju da podstiču tražnju za očuvanjem kapitala, cena zlata pokazuje vidljive znake zamora. Spot cena zlata beleži skroman oporavak od 0,2% na nivo od 4.288,36 dolara po unci, dok su američki fjučersi ojačali za 0,6% na 4.323,10 dolara. Uprkos blagom dnevnom predahu, plemeniti metal završava sedmicu u minusu od gotovo 2%, što ponovo otvara pitanje izdržljivosti ovog defanzivnog instrumenta pred agresivnijom politikom Federalnih rezervi.
Paralelno sa kretanjem cene zlata, indeks američkog dolara zabeležio je nedeljni rast od približno 1%, pozicionirajući se na koti od 101,25. Jačanje dolara, u kombinaciji sa skokom prinosa na dugoročne dužničke hartije, stvara snažan čeoni vetar za robu denominovanu u američkoj valuti, jer inostranim investitorima poskupljuje ulazak na tržište i smanjuje neposrednu likvidnost.
Pritisak kamatnih stopa i oportunitetni trošak
Osnovni razlog aktuelnog povlačenja leži u dobro poznatom ekonomskom mehanizmu: viši prinosi na državne obveznice dramatično povećavaju oportunitetni trošak držanja imovine koja ne donosi nikakav fiksni prinos niti kamatu. Prinos na desetogodišnje obveznice Ministarstva finansija SAD kreće se oko 5,19%, nakon što je tokom sedmice dotakao nivo od 5,2251%, što predstavlja najvišu vrednost zabeleženu u poslednjih 19 godina.
Predsednica Federalnih rezervi Filadelfije, Ana Polson, istakla je da bazna inflacija ostaje tvrdoglavo usidrena u rasponu od 2,5% do 3%, bez ubedljivog napretka ka zvaničnom cilju centralne banke od 2%. Polson je podržala nedavno povećanje referentne kamatne stope za četvrtinu procentnog poena i naglasila da bi umereno dalje zatezanje moglo biti neophodno ukoliko makroekonomski pokazatelji nastave ovim tokom. Tržišta fjučersa su odmah reagovala — verovatnoća novog podizanja kamata na predstojećem sastanku skočila je na 71%, u poređenju sa 53% sa početka nedelje.
Naftni šok i monetarno zatezanje
Dodatnu složenost celoj slici donosi tržište energenata. Cena sirove nafte tipa Brent učvrstila se iznad nivoa od 105 dolara po barelu nakon naglog skoka uslovljenog tenzijama u Persijskom zalivu i neizvesnošću oko pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Skupa nafta direktno pothranjuje inflatorna očekivanja, jer se transportni i proizvodni troškovi prelivaju na krajnje potrošače.
Kako navodi strateškinja banke MUFG Sudžin Kim, zlato se trenutno nalazi pod uticajem dve suprotstavljene sile. Sa jedne strane, geopolitički rizici i inflatorni pritisci prirodno podstiču tražnju za bezbednim utočištem. Sa druge strane, restriktivna reakcija Feda, kroz skok kamatnih stopa i prinosa iznad 5%, umanjuje relativnu privlačnost poluga u poređenju sa nerizičnim državnim obveznicama koje generišu atraktivan gotovinski tok.
Institucionalna akumulacija i podna cena
Uprkos kratkoročnim oscilacijama i pritisku prinosa, podaci o tokovima kapitala ukazuju na to da institucionalni investitori nisu napustili zlato. Podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da su ukupne zalihe u globalnim zlatnim ETF fondovima porasle za 121 tonu, dostižući istorijski rekord od 4.189 tona, dok je ukupna vrednost imovine pod upravljanjem porasla na impresivnih 615 milijardi dolara, uz priliv od 18 milijardi dolara tokom avgusta.
Jednako važan stabilizacioni faktor predstavljaju i centralne banke. Zvanični sektor je u julu neto kupovinama dodao 23 tone zlata u svoje trezore, pri čemu su Narodna banka Kine i Narodna banka Poljske prednjačile u obimu prijavljenih transakcija. Ova kontinuirana dedolarizacija deviznih rezervi stvara strukturnu podnu cenu ispod koje prodavci teško uspevaju da obore vrednost metala.
Kratkoročni tehnički nivoi i tržišni izgledi
Sa tehničkog stanovišta, nivo od 4.300 dolara nametnuo se kao ključno bojište nakon što je cena u četvrtak potonula do nedeljnog dna od 4.244 dolara. Analitičari ističu da kretanje ispod kratkoročnih pokretnih proseka održava ranjivost tržišta, te da je stabilizacija iznad granice od 4.300 dolara neophodan preduslov da bi se sprečilo testiranje dubljih zona podrške oko 4.200 dolara.
Kretanje ostalih plemenitih metala odslikava mešovito raspoloženje: srebro je oslabilo 0,1% na 63,81 dolar po unci, platina je napredovala 0,5% na 1.756,90 dolara, dok je paladijum zabeležio pad od 1,3% na 1.257,56 dolara. Dokle god se prinosi na desetogodišnji američki dug zadržavaju znatno iznad psihološkog praga od 5%, prostor za snažniji uzlet zlata ka ranijim rekordima biće ograničen, ostavljajući tržište u fazi intenzivnog odmeravanja geopolitičkog straha i prinosnog oportuniteta.
