Zašto zlato ne igra ulogu sigurnog utočišta u vreme iranskog rata

Rat koji je okrenuo logiku tržišta zlata

Kada izbije oružani sukob, investitori instinktivno posežu za zlatom. Taj refleks, ugrađen decenijama iskustva, ovog puta nije funkcionisao. Od početka iranskog rata, cena zlata nije porasla – naprotiv, metal je izgubio deo vrednosti, ostavljajući mnoge ulagače zbunjene. Razlog nije u tome što je zlato izgubilo svoju fundamentalnu vrednost, već u tome da priroda ovog šoka nije finansijska – ona je energetska, a to menja sve.

Mehanizam koji radi protiv zlata

Energetski šok kao makroekonomski protivvetar

Zlato kao ‘safe haven’ aktiva najsnažnije blista u momentima finansijske krize ili usporavanja rasta – kada realni prinosi padaju, a dolar slabi. Energetski šok koji pokreće inflaciju radi upravo suprotno. Više cene nafte guraju inflaciju navišu, drže centralne banke u pasivnom položaju i jačaju dolar – a sva tri faktora deluju kao teg oko vrata zlata. Pored toga, u periodima visoke tržišne likvidnosti, zlato postaje izvor gotovine kada investitori moraju da pokrivaju gubitke na drugim pozicijama.

Isti obrazac viđen je 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu. Posle kratkog skoka, zlato je palo pod pritisak jer je inflatorni udar visokih energenata gurnuo prinose i dolar nagore. Ovog puta dinamika se odvija brže.

Federalne rezerve bez prostora za popuštanje

Federalne rezerve su u aprilu ostavile kamatne stope nepromenjenim, a ton predsednika Džeroma Pauela bio je oprezan. Inflacija je ubrzala od početka rata, a argumenti za brzo rezanje kamatnih stopa su oslabili. Ekonomisti ING-a i dalje očekuju popuštanje monetarne politike u drugoj polovini godine, ali produženi energetski šok mogao bi da odloži i taj scenario. Realni prinosi i dolar ostaju ključne prepreke za rast cene zlata.

Podaci o zaposlenosti objavljeni u petak pokazali su da su poslodavci drugi mesec zaredom dodavali radna mesta u aprilu, dok je stopa nezaposlenosti ostala stabilna na 4,3%. To Fedu daje malo razloga da žuri sa rezanjem. Podaci o inflaciji (CPI) koji stižu u utorak biće sledeći ključni test – svako novo iznenađenje na gore učvrstilo bi narativ ‘više duže’. Dodatni sloj neizvesnosti donosi i kraj mandata Pauela ove nedelje, koji otvara pitanja o nezavisnosti Feda.

Mirovni pregovori: korak napred, dva nazad

Zlato je dalo deo dobitaka iz prethodne nedelje nakon što je predsednik Tramp odbio najnoviji iranski mirovni predlog kao ‘potpuno neprihvatljiv’. Taj zastoj drži vremenski okvir primirja neizvesnim i inflacione rizike povišenim – što pojačava narativ visokih kamatnih stopa koji pritiska metal tokom čitavog sukoba. Trajno rešenje ostaje ključni katalizator za oporavak cene zlata.

Centralne banke: strukturni stub potražnje

Kina nastavlja kupovinu, Turska prodaje

Uprkos kratkoročnim pritiscima, potražnja centralnih banaka nastavlja da podupire tržište. Kineska centralna banka se u aprilu vratila kupovini, dodavši 8,1 tonu – najviše od decembra 2024. – produžavajući niz kupovine na 15 uzastopnih meseci i podigavši ukupne rezerve na oko 2.305 tona.

Centralne banke su u celini postale neto prodavci zlata u martu, sa neto prodajom od oko 30 tona, ali su kupovine u prvom kvartalu ipak dostigle 27 tona, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC). Turska je predvodila prodaju, smanjivši rezerve za 60 tona u sklopu napora da podrži deviznu likvidnost, što je njen neto prodajni bilans za prvi kvartal dovelo na 79 tona. Kupovina je bila koncentrisana – Poljska je dodala 11 tona u martu i 31 tonu od početka godine.

Poljska – najveći kupac zlata među centralnim bankama

U prvom kvartalu, potražnja centralnih banaka porasla je za 17% u odnosu na prethodni kvartal, uprkos povećanju prodaje, pri čemu su Poljska i Uzbekistan predvodile kupovinu. Narodna banka Poljske bila je ponovo najveći kupac, povećavši zlatne rezerve za 31 tonu tokom kvartala na 582 tone. Uprkos nedavnim izjavama guvernera Adama Glapinjskog o mogućnosti prodaje dela rezervi, centralna banka izgleda ostaje fokusirana na dostizanje cilja od 700 tona.

Prijavljene prodaje su porasle – posebno od Turske, Rusije i Azerbejdžana. Turska je bila najveći prodavac u prvom kvartalu, sa padom zvaničnih rezervi od oko 70 tona (oko 10% ukupnih zvaničnih rezervi), pri čemu je banka koristila dodatnih 80 tona putem gold svopova za devizne i likvidnosne svrhe.

ETF tokovi: signal promene raspoloženja

Odlivi iz gold ETF fondova pritiskali su cene od početka sukoba, poništavajući deo prethodnih priljeva iz ove godine. Rani signali ukazuju da se pozicioniranje počinje menjati.

Globalni gold ETF fondovi zabeležili su oko 6,6 milijardi dolara priljeva u aprilu, preokrenuvši negativan trend iz marta, prema podacima WGC-a. Evropa je predvodila ovaj pokret, odražavajući zabrinutost da bi region bio više izložen eventualnom zatvaranju Hormuškog moreuza. Doprinos Azije i SAD bio je oko trećine evropskog tokom meseca.

Ukupna ulaganja u ETF fondove i dalje su daleko ispod novembarskog pika iz 2020. godine, što ostavlja prostor za značajnu obnovu pozicija. Tokovi u ETF fondove prate izbliza očekivanja od Feda – popuštanje monetarne politike trebalo bi da bude katalizator za obnavljanje priljeva u drugoj polovini godine.

Na COMEX berzi, neto duge pozicije upravljanih fondova i dalje ukazuju na konstruktivno investitorsko raspoloženje, mada pozicioniranje još nije dostiglo ‘zagušene’ nivoe koji bi signalizirali preteranu izloženost.

Cena 5.000 dolara do kraja godine – pod jednim uslovom

ING ostaje konstruktivan po pitanju zlata, ali zastoj u mirovnim pregovorima dodaje kratkoročnu neizvesnost. Trampovo odbijanje iranskog predloga drži vremenski okvir primirja nejasnim i inflacione rizike povišenim, što ograničava prostor Feda za rezanje kamatnih stopa.

Put ka višim cenama zavisi od tri faktora: smirivanja energetskih cena, hlađenja inflacije i rezanja kamatnih stopa u drugoj polovini godine. Kupovina centralnih banaka i oporavak ETF tokova pružaju dodatnu podršku. ING sada prognozira rast cene zlata na 5.000 dolara po unci do kraja godine. Glavni rizik pada je raspad mirovnih pregovora koji bi zadržao energetske cene visoko i Fed u pasivnom položaju do kraja godine.

Uloga zlata kao sigurnog utočišta nije dovedena u pitanje. Međutim, nedavni meseci pokazali su da kratkoročnim kretanjem cena i dalje mogu dominirati makroekonomske sile – posebno realni prinosi, dolar i očekivanja od politike Feda. Čim ti vetrovi u lice počnu da jenjaju, fundamentalna podrška zlatu trebalo bi da se ponovo potvrdi.