Francusko zlato napušta Njujork: Kina vidi stratešku šansu da postane novi globalni centar za trgovinu zlatom
- Francuska centralna banka povukla je zlatne rezerve iz SAD i premestila ih u Pariz između jula 2025. i januara 2026. godine
- Analitičari pozivaju Kinu da iskoristi ovaj momenat i izgradi moderni globalni centar za trgovinu zlatom u Hongkongu
- Kineska centralna banka kupuje zlato 17. uzastopni mesec – rezerve dostigle rekordnih 74,38 miliona unci
- Hongkong planira kapacitet skladištenja zlata od preko 2.000 tona u naredne tri godine
Pariz povlači zlato, svet preispituje poverenje u američki finansijski sistem
Odluka Banke Francuske da zameni preostale zlatne rezerve koje su se čuvale u trezorima Federalnih rezervi u Njujorku ekvivalentnom količinom kupljenom u Evropi i skladištenom u Parizu nije prošla nezapaženo u finansijskim krugovima. Prema izveštaju Radio France Internationale, ovaj proces odvijao se između jula 2025. i januara 2026. godine. Potez koji bi u drugačijim okolnostima mogao delovati kao rutinska logistička operacija danas nosi snažnu simboličku i geopolitičku težinu.
Paralelno, iz Nemačke stižu slični pozivi. Mihael Jeger, predsednik Udruženja nemačkih poreskih obveznika i Evropskog udruženja poreskih obveznika, javno je zatražio od nemačke vlade da povuče zlatne rezerve iz SAD. ‘Tramp je nepredvidiv i čini sve da generiše prihode’, rekao je Jeger lokalnim medijima. ‘Zato naše zlato više nije bezbedno u trezorima Feda.’
Ove izjave dolaze u trenutku kada agresivni spoljnopolitički potezi Vašingtona – od pretnji preuzimanjem Grenlanda do sukoba sa Iranom – produbljuju strahove da bi SAD mogle da ‘naoružaju’ svoju finansijsku moć kao instrument pritiska.
Kina na potezu: Hongkong kao naslednik globalnog zlatnog prestola
Strateški prozor koji se ne sme propustiti
Raymond Yeung, glavni ekonomista za Veliku Kinu u ANZ banci, ocenjuje da je francuski potez ‘signal vredan pažnje – neobičan je’. Za Kinu, a posebno za Hongkong, on vidi stratešku šansu koja se mora iskoristiti, pozivajući se na rastuće sumnje u globalni finansijski sistem dominiran američkim dolarom i sve veću investicionu tražnju za zlatom.
Yeung predlaže da Hongkong razvije fjučerse i spot trgovinu zlatom, ali i da integriše digitalna sredstva i tehnologije poput blokčejna i stablekoinova. ‘Kineska politička prednost leži u stabilnosti – u oblastima kao što su rast BDP-a i monetarna politika’, naglasio je. ‘U vreme povećane volatilnosti, ta stabilnost nosi određenu privlačnost.’
Infrastruktura se već gradi
Hongkong ne čeka. Prema zvaničnom saopštenju hongkonške vlade, centralni kliring sistem za zlato na dobrom je putu da počne probni rad tokom ove godine. Grad ambiciozno cilja na kapacitet skladištenja koji premašuje 2.000 tona u roku od tri godine, sa ciljem da Hongkong postane ‘pouzdani globalni trezor’.
Ding Šuang, glavni ekonomista za Veliku Kinu i Severnu Aziju u Standard Chartered banci, potvrđuje da Kinini napori – jačanje trgovine zlatom u Šangaju i proširenje skladišnih kapaciteta u Hongkongu – jasno signaliziraju nameru da se investitori podstaknu da parkuju svoja sredstva u imovinu vezanu za Kinu. Ipak, Ding upozorava da evropske zemlje verovatno neće lako pristati na premeštanje zlatnih rezervi u Hongkong.
Kineska centralna banka: 17 meseci neprekidnih kupovina
Kineska centralna banka ne staje. Prema najnovijim zvaničnim podacima, banka je u martu dodala 160.000 unci zlata, čime su ukupne rezerve dostigle rekordnih 74,38 miliona unci – i to sedamnaesti uzastopni mesec kupovina. Ovaj trend nije slučajan: on je deo šire strategije diverzifikacije od dolara i izgradnje poverenja u juan kao alternativnu rezervnu valutu.
Pored toga, prema izveštaju Bloomberga koji se poziva na upućene izvore, Kambodža je krajem prošle godine razmatrala mogućnost da deo svojih zlatnih rezervi smesti upravo u Kinu – što bi je učinilo jednom od prvih zemalja koja bi to uradila. Nekoliko drugih zemalja navodno je izrazilo isti interes.
De-dolarizacija dobija fizičku adresu
Ono što se dugo opisivalo kao apstraktni trend de-dolarizacije sada dobija konkretne, merljive obrise. Zlato – najstariji oblik monetarne sigurnosti – postaje instrument geopolitičkog repozicioniranja. Francuska ga vraća kući. Nemačka razmatra isto. A Kina tiho, ali sistematično, gradi infrastrukturu koja bi joj omogućila da postane nova gravitaciona tačka globalnog tržišta zlata.
Pitanje nije da li će se ovaj proces nastaviti, već koliko brzo. Ukoliko Hongkong uspešno lansira kliring sistem i privuče prve strane depozitare, to bi moglo biti prekretnica u preoblikovanju globalnog finansijskog poretka – tiha revolucija merena u uncama zlata, a ne u diplomatskim notama.
