JPMorgan i ostale banke snizile prognoze za zlato, ali ostaju optimistične do kraja 2026.
- JPMorgan snizio prosečnu godišnju prognozu za cenu zlata u 2026. na 5.243 dolara po unci, sa prethodnih 5.708 dolara.
- Spot cena zlata pala je oko 14% od početka rata SAD–Iran 28. februara 2026.
- Uprkos korekciji, JPMorgan i dalje očekuje rast cene ka 6.000 dolara do kraja godine.
- ANZ je snizio cilj za kraj 2026. na 5.600 dolara, odlažući dostizanje nivoa od 6.000 dolara na sredinu 2027.
Zlato pod pritiskom, ali analitičari ne odustaju od rasta
Vodeće svetske brokerske kuće i investicione banke zadržale su optimistički stav prema zlatu na srednji rok, uprkos vidljivom slabljenju cene u poslednjih nekoliko meseci. Rast prinosa na obveznice, pojačane inflacione tenzije i jači američki dolar stvorili su nepovoljno kratkoročno okruženje za plemeniti metal, primoravajući analitičare da revidiraju svoje projekcije naniže — ali bez napuštanja temeljno pozitivnog pogleda na godišnji nivo.
Spot cena zlata izgubila je oko 14% vrednosti od 28. februara 2026, kada je izbio oružani sukob između SAD i Irana. Paradoksalno, upravo taj geopolitički šok, koji bi u normalnim okolnostima bio snažan katalizator rasta cene zlata kao ‘safe haven’ imovine, ovog puta deluje suprotno: rastuće cene nafte hrane inflaciona očekivanja i pojačavaju pritisak na Federalne rezerve da zadrže kamatne stope na visokim nivoima duže nego što se prvobitno anticipiralo.
Šta stoji iza revizija prognoza
JPMorgan: Tišina na tržištu kao signal upozorenja
JPMorgan je u nedeljnoj analizi datiranoj 18. maja 2026. spustio svoju prosečnu godišnju prognozu za cenu zlata sa 5.708 na 5.243 dolara po unci. Razlog nije fundamentalne prirode, već pre svega odraz drastičnog pada aktivnosti investitora. Analitičari banke opisuju situaciju rečima da je interesovanje klijenata ‘presušilo na kap’.
Konkretni pokazatelji koji potkrepljuju ovu ocenu su zabrinjavajući: ukupni otvoreni poziciji i obim trgovanja zlatnim fjučersima na berzi COMEX ostali su depresivni, neto pozicije tzv. ‘Managed Money’ fondova stagnirale su na niskim nivoima, a tokovi sredstava u ETF fondove vezane za zlato bili su skromni. Radi se o kombinaciji faktora koji ukazuju na to da institucionalni kapital čeka na marginama, a ne da napušta tezu o zlatu.
Ipak, banka nije promenila dugoročnu orijentaciju. Prema njihovoj projekciji, cena zlata trebalo bi da se kreće ka 6.000 dolara po unci do kraja 2026., uz pretpostavku da se potražnja reintenziviše u drugoj polovini godine — kada se, kako se očekuje, razjasni situacija oko inflacije i energetske neizvesnosti, a centralne banke i investitori ponovo počnu aktivnije da kupuju.
ANZ: Cilj od 6.000 dolara odložen za godinu dana
Australijska banka ANZ prethodnog petka (15. maja) snizila je svoju projekciju cene zlata na kraju 2026. na 5.600 dolara, odlažući dostizanje psihološki važnog nivoa od 6.000 dolara sa ranog 2027. na sredinu iste godine. Razlozi su identični onima koje navodi JPMorgan: inflaciona očekivanja, viši prinosi na obveznice i jači dolar koji smanjuje atraktivnost zlata denominovanog u američkoj valuti za strane investitore.
Širi konsenzus: Visoke ciljne cene uz razlike u dinamici
Pregled prognoza vodećih finansijskih institucija otkriva da postoji snažan konsenzus oko toga da zlato ima potencijal da dostigne ili premaši nivo od 6.000 dolara, ali se banke razlikuju u pogledu vremenskog okvira. Wells Fargo Investment Institute još od februara 2026. projektuje raspon od 6.100 do 6.300 dolara do kraja godine. UBS je u januaru podigao cilj na 6.200 dolara za više kvartala. Deutsche Bank i Societe Generale konvergiraju oko cifre od 6.000 dolara za 2026. Goldman Sachs je nešto konzervativniji sa projekcijom od 5.400 dolara do decembra 2026.
Na suprotnom kraju spektra nalaze se Macquarie Group, čija je prognoza od 4.323 dolara kao prosek za godinu bila formirana još u februaru, i HSBC sa ciljem od 4.450 dolara do kraja 2026. — što su projekcije koje odražavaju znatno oprezniji pogled na dinamiku tražnje.
Između korekcije i strateškog strpljenja
Situacija na tržištu zlata u maju 2026. ilustruje klasičan raskorak između kratkoročnih tržišnih sila i dugoročnih fundamentalnih faktora. Rat na Bliskom istoku, koji je trebalo da bude gorivo za rast cene ‘sigurnog utočišta’, umesto toga indirektno pritiska zlato kroz kanal inflacije i kamatnih stopa. Investitori su oprezni, aktivnost je niska, a kapital čeka.
Međutim, nijedna od vodećih banaka nije fundamentalno promenila svoju tezu: potražnja centralnih banaka ostaje strukturno snažna, geopolitička neizvesnost nije nestala, a čim inflacioni pritisci počnu da jenjavaju i Federalne rezerve daju signal o promeni kursa, zlato bi moglo brzo da nadoknadi izgubljeni teren. Pitanje nije da li će se to dogoditi, već kada — i upravo tu analitičari pokazuju sve veće razlike u proceni.
