Zlatna groznica centralnih banaka: Analiza rezervi na kraju 2025. godine
- Centralne banke su tokom 2025. godine neto kupile ukupno 328 tona zlata.
- Poljska je apsolutni lider sa rekordnih 102 tone dodate u nacionalne rezerve.
- Decembarski prosek kupovine iznosio je 27 tona mesečno, uprkos visokim cenama plemenitog metala.
Stabilnost uprkos tržišnim turbulencijama
Iako su visoke cene zlata krajem godine donekle usporile tempo državnih akvizicija, centralne banke širom sveta završile su 2025. godinu sa impresivnim bilansom. Prema najnovijim podacima World Gold Council-a (WGC), globalne monetarne vlasti su u decembru dodale 19 tona zlata u svoje trezore, čime je ukupna godišnja neto kupovina dostigla 328 tona.
Iako je ovaj rezultat neznatno niži u odnosu na 345 tona zabeleženih 2024. godine, on potvrđuje dugoročnu strategiju diversifikacije deviznih rezervi i udaljavanje od tradicionalnih papirnih valuta u uslovima globalne ekonomske neizvesnosti.
Regionalni lideri i strateški potezi
Dominacija Poljske i Azije
Najveći neto kupac u 2025. godini bila je Narodna banka Poljske, koja je svojim rezervama pridodala čak 102 tone zlata. Ovaj potez Varšave tumači se kao snažan signal jačanja nacionalne finansijske sigurnosti. Odmah iza Poljske našao se Kazahstan sa 57 tona, dok je državni naftni fond Azerbejdžana (SOFAZ) akumulirao 53 tone.
Interesantno je da su se među značajnim kupcima našli i Brazil (43t), Kina (27t) i Turska (27t), što ukazuje na širok geografski konsenzus o važnosti zlata kao strateške aktive.
Decembarska dinamika: Ko kupuje, a ko prodaje?
U poslednjem mesecu godine, bruto kupovina iznosila je 30 tona, dok je prodato 11 tona. Uzbekistan je predvodio decembarski talas sa 10 tona, a pratili su ga Kazahstan (8t) i Poljska (7t). S druge strane, Singapur je bio jedini značajan prodavac, likvidirajući 11 tona u decembru, čime je njihova ukupna godišnja prodaja dostigla 26 tona.
Perspektive za 2026. godinu
Iako su Ghana (12t) i Rusija (6t) takođe smanjile svoje pozicije tokom godine, opšti trend ostaje čvrsto na strani akumulacije. Prosečna mesečna kupovina od 27 tona tokom 2025. godine sugeriše da centralne banke vide zlato ne samo kao zaštitu od inflacije, već kao ključni stub suvereniteta u sve fragmentiranijem globalnom finansijskom sistemu. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2026. godini, naročito ako se ostvare prognoze o daljem rastu cena plemenitih metala.
