Zlato iz Sibira krijumčari se u Kinu: siromaštvo i dvostruke cene hrane mrežu
Krijumčarenje zlata iz istočnih delova Rusije ka Kini postaje sve češća pojava. U najsiromašnijim regijama Sibira, stanovnici se odlučuju da rizikuju dugogodišnje kazne zatvora kako bi unovčili zlato na kineskom tržištu, gde cena dostiže duplo više nego u Moskvi.
U Kini nije potrebna dozvola za prodaju zlata: bilo koji građanin može da proda zlato banci, u bilo kom obliku, i po ceni vezanoj za Londonsku berzu. Nasuprot tome, u Rusiji je trgovina zlatom dozvoljena isključivo licenciranim firmama, koje materijal moraju prvo poslati na rafinaciju.
Rizik života za duplu cenu
U ruskoj regiji Zabaikalsk, na granici sa Mandžurijom, zabeleženo je više desetina pokušaja krijumčarenja. Ipak, mnogi slučajevi završavaju sa samo novčanom kaznom. Zlato se kupuje u Sibiru za oko 2.000 rubalja po gramu, dok se u Kini prodaje za više od 4.000 rubalja. Kako raste cena na globalnom tržištu, tako raste i broj „početnika“ koji pokušavaju sreću u ovom opasnom poslu.
Priča sa granice: od loših plata do zatvora
Jedan od poznatijih slučajeva je onaj iz 2020. godine, kada je pomoćnik mašinovođe Aleksandr Konjigin pokušao da prenese 36 kilograma zlata u 102 poluge preko granice ka Kini. Posao mu je ponudio prijatelj, za 300.000 rubalja – dok je sam taj prijatelj dobijao 500.000 od kineskog nalogodavca pod imenom Jura.
Zlato je sakriveno u klimatizaciji i vozačkoj kabini, ali je otkriveno pomoću specijalnog skenera koji detektuje gama zračenje. Konjigin i njegov kolega priznali su krivicu i osuđeni su na šest godina zatvora, ali nisu odali organizatore – što im je, navodno, „kupilo poverenje“ u krugovima švercera.
Jedan region – 39 tona nelegalnog zlata godišnje
Samo tokom 2023. godine, vlasti u Zabaikalskoj oblasti procenjuju da je ilegalno iskopano 39 tona zlata. Grad Zabajkalsk, s oko 13.000 stanovnika, funkcioniše kao trgovački granični punkt sa železničkim terminalom, robnim tržištem i minimalnom infrastrukturom. Upravo tu se nalazi najvažnija tačka u lancu prevoza ruskog žita ka Kini, ali i neslužbena ruta za zlato.
Mnogi učesnici krijumčarskih lanaca regrutuju Burejatske vozače i posrednike – nadajući se da će im lokalni identitet omogućiti manje kontrole. Krijumčarenje najčešće kreće iz Ulan-Udea, u privatnim vozilima, uz lažna imena i lažnu dokumentaciju.
Koreni problema: siromaštvo, nezaposlenost i apatija
Stanovnici regija poput Zabaikalska, Burjatije, Tuve i Jevrejske autonomne oblasti suočeni su sa dugoročnom ekonomskom stagnacijom. Mnogi u zlatnim rudnicima rade bez dozvole, bez zdravstvene zaštite i u lošim uslovima – a zatim pokušavaju da zaradu iznesu u Kinu, verujući da im to može promeniti život.
Na suđenjima, uhvaćeni krijumčari redovno navode isti razlog: „Nemamo izbora – sve manje posla, sve više računa, a zlato je jedino što možemo da unovčimo.“
Zaključak
Dok cena zlata na globalnom tržištu i dalje raste, njegovo nelegalno kretanje kroz rupe u regulativi i granicama pokazuje da ekonomska beda gura ljude u rizične i ilegalne puteve. U pozadini blještavila plemenitog metala, krije se svakodnevna borba za opstanak – i sistem u kome se siromaštvo ne kažnjava samo kaznom zatvora, već i ćutanjem o razlozima zbog kojih ljudi rizikuju sve zbog nekoliko grama zlata.
