Ko zapravo kupuje zlato u Srbiji 2025? Portret domaćeg investitora

Kada se pomene investiciono zlato, mnogi odmah pomisle na starijeg gospodina sa povezom na naočarima koji „čuva zlato za crne dane“. Ali realnost je drugačija. Srbija 2025. godine pokazuje mnogo širu i raznovrsniju sliku investitora – i to više nego ikada do sada.

U nastavku predstavljamo neformalni portret kupca investicionog zlata u Srbiji – na osnovu razgovora s klijentima, javno dostupnih podataka i trendova koje beležimo i sami u Dunav Gold-u.

Najbrojnija grupa: Štedljivi između 40 i 60 godina

Najveći deo domaćih kupaca i dalje dolazi iz grupe od 40 do 60 godina. To su ljudi koji su već rešili stambeno pitanje, imaju stabilna primanja i razmišljaju o dugoročnom očuvanju vrednosti.

Njihova glavna motivacija nije spekulacija već – sigurnost. Umesto da sav novac drže na računu, odvajaju 1–2 puta godišnje određenu sumu i pretvaraju je u fizičko zlato: najčešće poluge od 10 g i 20 g, a neretko i zlatnike sa istorijskom vrednošću.

Rastući segment: Mladi IT i freelancing sektor (25–40)

Iznenađenje za mnoge: u poslednje dve godine beleži se snažan rast među mlađim kupcima, posebno onima koji dolaze iz IT sektora, digitalnog marketinga, startapa i freelancing ekonomije. Prosečne godine: 28 do 35.

Oni ulažu manje, ali češće. Njihov fokus je na likvidnosti i mobilnosti – biraju male poluge od 1g do 5g, često kupuju online i koriste digitalne alate za proveru autentičnosti (poput Provcheck).

Motivacija? Ne veruju u banke, ne žele novac „u sistemu“, i sve češće kombinuju investiciono zlato sa kriptovalutama kao paralelne oblike nezavisnog kapitala.

Porodice koje kupuju zlato „za decu“

Ova grupa podrazumeva roditelje koji kupuju male zlatnike, dukate i pločice sa namerom da ih . Motiv je emotivan: zlato se vidi kao fizička forma nasledstva koja će zadržati vrednost bez obzira na inflaciju, banke, tržišta.

Tipični primer: kupovina jedne poluge od 10g godišnje, kao „neformalni fond za dete“ koji se čuva van sistema i može se preneti bez komplikacija. Ovakve kupovine često prate lične poruke, poklon pakovanja i sentiment koji se ne može vezati za akcije, kripto ili ETF.

Iskusni investitori i preduzetnici

Ova grupa i dalje čini važan deo tržišta. To su ljudi koji već imaju iskustva sa berzom, nekretninama ili poslovanjem – i žele da deo kapitala prebace u **apsolutnu sigurnost**. Njihov pristup je racionalan: računaju, porede, čekaju povoljan kurs ili pad cene unce. Njihove kupovine su veće – 50g, 100g i 1 unca, ali ređe.

Njihovo interesovanje za zlato često dolazi u trenucima političke ili valutne nestabilnosti – ili kad diverzifikuju portfelj.

I još neko… „tihi kupci“

Ovo su ljudi koji zlato kupuju iz ličnih razloga i ne govore o tome: umetnici, vlasnici malih porodičnih firmi, stariji ljudi koji su izgubili poverenje u banke, žene koje žele „sopstvenu rezervu“. Zajednički im je diskretan pristup i kupovina u manjim, ali redovnim iznosima.

Zaključak: Zlato nije stvar statusa, već filozofije

Portret kupca investicionog zlata u Srbiji 2025. ne može se svesti na jednu demografsku sliku. Zajedničko im je samo jedno: svi žele **nešto opipljivo, stabilno i van sistema**. I bilo da kupuju gram po gram, ili kilograme, poruka ostaje ista – zlato je poverenje koje ne zastareva.