Zlato kao sredstvo plaćanja u Crnoj Gori: Eksperiment, signal ili vizija budućnosti?
Vlada Crne Gore nedavno je donela odluku koja je izazvala veliko interesovanje, ne samo u regionu, već i u međunarodnim investicionim krugovima: zlato je legalizovano kao sredstvo plaćanja. Iako još nije reč o potpunom povratku na zlatni standard, ovaj potez predstavlja jasan signal monetarne diverzifikacije i pokušaj da se građanima ponudi alternativa u vremenu rastuće inflacije i nepovjerenja u fiat valute.
Zašto sada?
Crna Gora je ekonomija snažno izložena spoljnim šokovima, bez sopstvene valute (koristi evro), sa visokim javnim dugom i oslonjena na turizam. U takvom okruženju, uvođenje zlata kao sredstva plaćanja posmatra se kao pokušaj stabilizacije i zaštite od valutnih i fiskalnih rizika.
S obzirom na to da se slične inicijative pojavljuju i u SAD-u (na nivou saveznih država poput Jute i Teksasa), ovaj korak Crne Gore može biti deo šireg trenda vraćanja fizičkoj imovini – posebno zlatu – u funkciju svakodnevne vrednosti.
Kako će to izgledati u praksi?
Građani i firme moći će, uz saglasnost obe strane, da transakcije obavljaju u zlatnim polugama, novčićima ili elektronski – preko sistema zasnovanih na blockchain tehnologiji koji omogućavaju tokenizaciju fizičkog zlata. Država neće ukinuti evro, ali će obezbediti pravni okvir i poresku neutralnost za one koji žele da koriste zlato kao instrument razmene.
Prednosti za građane i investitore
- Zaštita od inflacije: Zlato zadržava kupovnu moć na duži rok.
- Veća monetarna sloboda: Građani mogu birati sredstvo plaćanja koje im više odgovara.
- Privlačenje investitora: Crna Gora postaje interesantna destinacija za one koji traže sigurnost i diskreciju.
Rizici i nepoznanice
Ipak, potez nosi i određene rizike. Prvi je nelojalna konkurencija postojećem finansijskom sistemu. Drugi je nizak nivo finansijske pismenosti – mnogi građani neće odmah razumeti kako se koristi zlato u svakodnevnim transakcijama. Tu je i pitanje bezbednosti: fizičko čuvanje zlata podrazumeva dodatne troškove i oprez.
Šira slika: decentralizacija valuta
Ovaj potez može se posmatrati kao deo šireg globalnog trenda: zemlje, gradovi i čak pojedinci pokušavaju da se oslobode zavisnosti od centralizovanih fiat sistema. Pored kriptovaluta i digitalnih valuta centralnih banaka (CBDC), zlato se vraća kao oslonac – zbog svoje materijalnosti, univerzalne vrednosti i istorijske uloge u finansijama.
Zaključak: Vizija ili avantura?
Crna Gora je malena ekonomija, ali ovaj korak može imati simbolički značaj mnogo veći od njenih granica. Legalizacija zlata kao sredstva plaćanja ne znači da će kafane u Kotoru ubuduće primati dukate, ali znači da monetarni pejzaž postaje raznovrsniji, hrabriji i – možda – otporniji.
Za građane Srbije koji prate tržište plemenitih metala, ovaj slučaj je poziv na razmišljanje: da li je vreme da i lične finansije budu manje vezane za papir, a više za trajne vrednosti?
Zlato možda ne govori, ali kad ga država prizna kao rečito sredstvo – svet pažljivo sluša.
