Zlato pada uprkos rekordnoj tražnji: Zašto monetarna politika Fed-a pobeđuje geopolitiku

Paradoks zlatnog tržišta: Jaka tražnja, slabija cena

Tržište zlata u 2026. godini suočava se sa naizgled paradoksalnom situacijom. Uprkos rekordnoj globalnoj tražnji, geopolitičkim tenzijama i rastućoj neizvesnosti, cena plemenitog metala beleži silazni trend. Ovaj fenomen zahteva dublje objašnjenje od uobičajenih tržišnih narativa, a upravo to je uradila Rania Gule, viša tržišna analitičarka brokerske i konsultantske kuće XS.com.

Prema njenom mišljenju, zlato više ne funkcioniše prema klasičnim pravilima kojima su investitori navikli da se rukovode. Primetan pad cene ka nivou od oko 4.626 dolara po unci, i pored eskalacije geopolitičkih rizika, otkriva da tradicionalni pokretači – pre svega narativ o zlatu kao ‘sigurnoj luci’ – više nisu dovoljni za objašnjenje kratkoročnih kretanja cene.

Šta zapravo pokreće cenu zlata danas

Realni prinosi kao dominantna sila

Gule tvrdi da se tržište repricira na osnovu složenijih determinanti, pre svega monetarne politike SAD i realnih prinosa na obveznice. Odlučujući faktor u ovom trenutku nije sama tražnja za zlatom, već trošak držanja tog metala.

Zlato je neyield-ujuća imovina – ne donosi kamatu ni dividendu. Kada realni prinosi rastu kao posledica restriktivne monetarne politike, zlato postaje relativno manje privlačno u poređenju sa obveznicama ili depozitima koji nose prinos. To objašnjava zašto pad cene traje i pored rekordne globalne tražnje.

‘Tržište ne poriče snagu strukturne tražnje, već odlaže njen uticaj u korist cikličnih promenljivih koje su u kratkom roku uticajnije,’ kaže Gule, naglašavajući dominaciju monetarne politike nad ponašanjem investitora u trenutnom okruženju.

Fed kao centralna os tržišnog kretanja

Stav Federalnih rezervi SAD predstavlja, prema ovoj analizi, centralnu osu koja određuje smer kretanja cene zlata. Uporna inflatorni pritisci i rast pokazatelja poput indeksaličnih potrošačkih rashoda (PCE) sugerišu da je svaki zaokret ka monetarnom popuštanju još uvek daleko.

Štaviše, mogućnost daljih povećanja kamatnih stopa već je uračunata u tržišne cene. To stvara medveđe okruženje za zlato u kratkom roku: više kamatne stope jačaju dolar i podižu realne prinose, što dodatno pritiska metal.

Nafta kao neočekivani negativni faktor

Posebno zanimljiv deo analize tiče se uloge tržišta energenata. Istorijski gledano, rast cena nafte podržavao je zlato kroz kanal rizičnog raspoloženja na tržištu. Danas ta veza više ne funkcioniše na isti način.

Gule objašnjava da je odnos sada indirektan i da deluje kroz kanal inflacije: više cene nafte hrane inflaciju → inflacija pojačava zatezanje politike Fed-a → zatezanje diže realne prinose → realni prinosi pritiskaju zlato. Ovaj povratni mehanizam predstavlja jedan od najvažnijih strukturnih pomaka u razumevanju trenutne tržišne dinamike, gde geopolitika više automatski ne podržava zlato.

Dugoročni temelji ostaju čvrsti

Uprkos kratkoročnim pritiscima, Gule upozorava da se ne smeju zanemariti snažni dugoročni fundamentali koji podupiru zlato. Suverena tražnja, posebno od strane centralnih banaka, pruža čvrsto dno tržištu. Ova vrsta tražnje nije spekulativna – ona odražava stratešku preraspodelu globalnih rezervi i postepeno smanjenje zavisnosti od američkog dolara.

Stoga, svaki oštriji pad cene verovatno će biti dočekan strateškim kupovinama institucionalnih investitora, što ograničava prostor za dalje obaranje i postavlja temelje za buduće uzlazne cikluse.

Tri okidača za preokret trenda

Gule precizira da su za preokret silaznog trenda potrebna tačno tri ključna okidača, od kojih mora da se ostvari bar jedan: jasno opadanje inflacije, zaokret u tonu Fed-a ka monetarnom popuštanju, ili geopolitička de-eskalacija koja bi smanjila pritiske na tržištu energenata. Bez jednog od ovih uslova, ciklične medveđe sile ostaju na vlasti.

Prognoza: Kratkoročni pritisak, dugoročni potencijal

U kratkom roku, Gule očekuje da će medveđi trend da se nastavi ili da ostane u zoni pritiska. Zlato bi moglo da testira niže nivoe pre nego što pronađe snažnu institucionalnu podršku.

Međutim, u srednjem i dugom roku, potencijal za rast ka novim rekordnim nivoima u rasponu od 5.500 do 6.400 dolara po unci ostaje realan – posebno ako Fed počne da popušta monetarnu politiku ili ako globalna ekonomija uđe u fazu usporavanja koja zahteva politički odgovor.

Tržište se nalazi u autentičnoj borbi između strukturnih sila koje podupiru zlato i cikličnih pritisaka koji ga potiskuju. Taj sukob neće biti brzo razrešen. Pametni investitor, zaključuje Gule, jeste onaj koji razume ovu ravnotežu – koji ne sledi slepo tradicionalne narative, ali ni ne ignoriše dugoročne fundamentale. Zlato nije izgubilo svoju vrednost; prolazi kroz fazu repriciranja koja odražava složeniju ekonomsku stvarnost.