Uvoz zlata u Indiji pao na najniži nivo u tri decenije: Poreski udar zaustavio banke
- Indija je u aprilu 2026. uvezla svega 15 tona zlata – najmanji mesečni uvoz u poslednjih 30 godina
- Indijske banke potpuno obustavile uvoz nakon što su carinske vlasti počele da naplaćuju porez od 3% koji je ranije bio izuzet
- Prosečan mesečni uvoz u fiskalnoj 2025/26. godini iznosio je oko 60 tona – četiri puta više od aprilskog nivoa
- Investiciona tražnja za zlatom u Indiji po prvi put u istoriji premašila potrošnju nakita u prvom kvartalu 2026.
Poreski propust koji je zamrznuo tržište
Indija, drugi najveći potrošač zlata na svetu, suočila se u aprilu 2026. sa dramatičnim padom uvoza plemenitog metala. Prema podacima iz industrije i vladinih izvora, u tom mesecu je uvezeno svega oko 15 tona zlata – što predstavlja najniži aprilski nivo u poslednjih tri decenije, izuzimajući 2020. godinu kada je pandemija kovida prisilila na zatvaranje zlatarnica širom zemlje.
Uzrok ovog kolapsa nije tržišne, već administrativne prirode. Indijske banke, koje inače obavljaju najveći deo uvoza prerađenog zlata u zemlju, u potpunosti su obustavile isporuke nakon što su carinske vlasti počele da zahtevaju plaćanje integrisanog poreza na robu i usluge (IGST) po stopi od 3% na uvoz ovog metala.
‘Banke nisu carinski overile ni gram zlata ovog meseca’, izjavio je anonimni vladini zvaničnik, koji nije bio ovlašćen da govori za medije, dodajući da je tek manja količina uvezenog zlata prošla kroz Indijsku međunarodnu berzu plemenitih metala (IIBX).
Decenijama važeće izuzeće – odjednom ukinuto
Koren problema: zakašnjelo vladino rešenje
Kada je Indija 2017. godine uvela sistem IGST, banke koje uvoze zlato bile su izuzete od plaćanja trostepene takse. To izuzeće važilo je godinama kao standardna praksa. Međutim, problem je nastao zbog kašnjenja u izdavanju formalnog vladinog rešenja kojim se bankama zvanično odobrava uvoz plemenitih metala – bez tog dokumenta, carinska uprava je počela da primenjuje opštu poresku stopu.
Surendra Mehta, sekretar Indijskog udruženja zlatara i draguljarskih radnji, potvrdio je da su banke u potpunosti zamrzle uvoz. Indijske poreske vlasti nisu odgovorile na novinarske upite u vezi sa novonastalom situacijom.
Slobodan pad u poređenju sa prethodnim periodom
Razmere pada postaju jasne tek kada se aprilski podaci stave u kontekst. U aprilu 2025. Indija je uvezla 35 tona zlata, dok je prosečan mesečni uvoz tokom fiskalne 2025/26. godine (koja se završila u martu) iznosio oko 60 tona. Pad na 15 tona znači da je uvoz u jednom mesecu bio četiri puta manji od proseka prethodne godine.
Domaći analitičari upozoravaju da bi ovako drastičan pad uvoza mogao da izvrši pritisak na globalne cene zlata, s obzirom na to da Indija kao jedan od ključnih kupaca ima značajan uticaj na formiranje svetskih cena.
Strukturna promena: investitori preuzimaju primat od nakita
Istorijski preokret u tražnji
Dok administrativna blokada uvoza dominira kratkoročnom slikom, paralelno se odvija daleko dublja strukturna promena na indijskom tržištu zlata. Svetski savet za zlato (WGC) objavio je krajem aprila da je investiciona tražnja za zlatom po prvi put u istoriji premašila potrošnju nakita u prvom kvartalu 2026. godine.
‘Po prvi put investiciona tražnja je nadmašila tražnju za nakitom’, izjavio je Sachin Jain, izvršni direktor indijskog ogranka WGC-a. ‘Investiciona tražnja će postajati sve izraženija u narednim kvartalima, jer i finansijski i maloprodajni investitori pokazuju sve veće interesovanje za zlato.’
Brojke koje govore same za sebe
Investiciona tražnja u prvom kvartalu 2026. skočila je za 52% u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši 82 tone. Istovremeno, potrošnja nakita pala je za 19,5% na 66 tona. Ukupna potrošnja zlata u Indiji porasla je za 10,2% na 151 tonu tokom kvartala.
Investiciona komponenta sada čini 54,3% ukupne potrošnje – nasuprot istorijskom proseku od oko 25%. Rast cena zlata podstakao je kupovinu poluga, kovanica i ulaganja u zlatne ETF fondove. Prilivi u indijske zlatne ETF fondove porasli su za čak 186% u prvom kvartalu 2026. u odnosu na godinu ranije, dostigavši rekordnih 20 tona.
Administrativna greška sa globalnim posledicama
Aprilski kolaps uvoza zlata u Indiji nije posledica pada tražnje niti globalnih tržišnih poremećaja – već birokratskog propusta koji je zamrznuo uvozni kanal vredan milijarde dolara. Paradoks situacije leži u tome što se ovaj administrativni zastoj dogodio upravo u trenutku kada indijski investitori pokazuju rekordno interesovanje za zlato kao klasu imovine.
Ukoliko vlada ne reši pitanje formalnog ovlašćenja za uvoz u kratkom roku, efekti se neće zadržati samo na domaćem tržištu. Indija kao drugi najveći svetski potrošač zlata ima dovoljnu težinu da, čak i privremenim ispadanjem iz uvoznog ciklusa, utiče na globalne cene. Svako prolongiranje ovog problema nosi rizik od nestašice na domaćem tržištu, rasta premija i pritiska na zlatare pred predstojeću sezonu venčanja – tradicionalno najjači period tražnje za nakitom u Indiji.
