Zlato tone uprkos diplomatiji: Inflacija jača od mira na Bliskom istoku

Diplomatija ne može da zaustavi pad žutog metala

Dok diplomate pokušavaju da ugase vatru na Bliskom istoku, tržišta zlata šalju jasnu poruku: mir sam po sebi nije dovoljan da zaustavi prodajni pritisak. Cena zlata nastavila je da pada uprkos rastućim nadama u diplomatsko rešenje sukoba između SAD, Izraela i Irana, dok su investitori pažnju preusmerili ka mnogo opasnijoj pretnji – inflaciji koja odbija da popusti.

Žuti metal izgubio je više od 4% vrednosti samo u maju 2026. godine, a ukupan pad od rekordnog maksimuma dostignutog u januaru iznosi skoro 20%. Povratak SAD i Irana za pregovarački sto, koji je oborio cenu nafte ispod 100 dolara po barelu, nije uspeo da zaustavi beg investitora iz zlata.

Zašto inflacija pobeđuje geopolitiku

Energetski šok koji ne prolazi

Ključ za razumevanje paradoksa leži u mehanizmu prenosa energetskog šoka. Stephen Innes, upravljački partner u SPI Asset Management, objašnjava da posledice visokih cena goriva traju duže nego što tržišta očekuju. ‘Nafta se možda povukla sa paničnih vrhova, ali mehanizam prenosa već se kreće kroz globalnu ekonomiju putem troškova prevoza, osiguranja brodova, lanaca snabdevanja, industrijskih inputa i potrošačkih očekivanja’, rekao je Innes.

Njegova metafora precizno opisuje situaciju: ‘Energetski šok bio je kao kamen bačen u jezero – talasni efekti šire se u svaki kutak ekonomskog sistema.’ Inflacija, prema tome, nikada nije bila samo stvar spot cene sirove nafte.

Američka ekonomija i Fed u klinču

Dodatni pritisak dolazi iz same snage američke ekonomije. Potrošačke cene u SAD porasle su za 3,8% u aprilu – najbrži tempo za skoro tri godine – delimično zahvaljujući robusnom tržištu rada i masovnim ulaganjima u AI infrastrukturu od strane tehnoloških giganata. Ova kombinacija ostavlja Federalnim rezervama (Fed) malo prostora za popuštanje monetarne politike.

Trejderi kamatnih stopa drastično su smanjili okladu na smanjenje kamatnih stopa u 2026. godini i umesto toga počeli da razmatraju mogućnost povećanja stopa ako se inflacija ne obuzda. Novi predsednik Feda Kevin Warsh nalazi se pod lupom javnosti, suočen sa pritiskom Trampove administracije koja zahteva niže troškove zaduživanja kako bi se smanjili troškovi servisiranja federalnog duga koji iznosi 39 biliona dolara.

Kao neprihodonosna imovina, zlato se kreće u suprotnom smeru od kamatnih stopa – viši troškovi zaduživanja direktno povećavaju oportunitetni trošak držanja metala, što investitore gura prema prinosnim alternativama.

Dolar jača, zlato slabi

Na tržištu u četvrtak, zlato je palo 1,5% na 4.415,30 dolara po unci, dok je indeks američkog dolara porastao 0,3% na 99,46. Jačanje dolara dodatno opterećuje zlato, koje je denominirano u američkoj valuti i postaje skuplje za kupce izvan SAD kada dolar raste.

Strukturni oslonci drže dugoročnu sliku stabilnom

Ipak, deo tržišnih učesnika odbija da proglasi kraj bika na tržištu zlata. Kiran Kowshik, valutni strateg švajcarske privatne banke Lombard Odier, smatra da trenutna konsolidacija ne menja srednjoročnu putanju metala. ‘Hlađenje investitorskog sentimenta ne potkopava strukturni slučaj za zlato, već umesto toga vraća fokus na sporije pokretače – potražnju centralnih banaka, alokaciju portfolija i fiskalnu neizvesnost’, rekao je Kowshik.

Strukturni oslonci su, dakle, i dalje prisutni: globalne centralne banke nastavljaju da kupuju zlato kao rezervnu imovinu, a zabrinutost oko fiskalne održivosti vodećih svetskih ekonomija – na čelu sa američkim dugom od 39 biliona dolara – nije nestala. Pitanje nije da li će zlato ponovo rasti, već kada će inflacioni pritisak popustiti dovoljno da Fed promeni kurs – i tek tada bi zlato moglo ponovo da zasija.