London još uvek određuje cenu zlata — Azija kupuje 60% svetske proizvodnje, ali ne diktira cenu
- Hong Kong planira probno pokretanje državne klirinške platforme za zlato u julu 2026. godine — prve azijske infrastrukture za kliring fizičkog zlata, sa namirenjem u azijskim vremenskim zonama.
- Azija čini oko 60% godišnje globalne tražnje za zlatom, ali LBMA referentna cena — koja se formira u Londonu — ostaje svetski standard za određivanje cene.
- Za vlasnike fizičkog zlata: preciznije formiranje cene za stvarni metal, tokom vremena, povoljno je za alocirano, fizički uskladišteno zlato u odnosu na papirne instrumente.
- Cena zlata iznosi 4.533 dolara po unci (20. maj 2026), dok srebro kotira na 75,91 dolara, uz rast od 3,0%.
Stari kontinent, stara pravila — i sve nezadovoljniji Istok
Skoro čitav vek, formiranje cene zlata bila je isključiva privilegija Londona. Šačica banaka, uglavnom papirni ugovori i vremenska zona koja je već duboko u popodnevnim satima kada Azija tek otvara svoja tržišta. Paradoks je upečatljiv: Azija kupuje oko 60% svetskog zlata, ali broj koji plaća i dalje dolazi s Temze.
To bi moglo da se promeni. Bloomberg je nedavno objavio da Hong Kong planira pokretanje centralne klirinške platforme za zlato do jula 2026. godine. Iza projekta stoji državna kompanija — Hong Kong Precious Metals Central Clearing Company — uz partnerstvo sa Šangajskom berzom zlata. Probne operacije su planirane za 2026. godinu, uz uslov dobijanja regulatornih odobrenja, mada zvanični datum još nije potvrđen.
Anatomija dominacije: Zašto London i dalje drži konce
Infrastruktura izgrađena decenijama
LBMA (London Bullion Market Association) dnevno klira više od 20 miliona unci zlata. Dvaput dnevna aukcija cene, kojom upravlja ICE Benchmark Administration uz učešće više od desetak direktnih učesnika — uključujući HSBC, JPMorgan i Bank of China — predstavlja globalni referentni standard. Na toj cifri zasnivaju se rezerve centralnih banaka, rudarski ugovori i cene zlatnih ETF fondova širom sveta.
Problem je, međutim, strukturne prirode. Taj benchmark funkcioniše po evropskom vremenu, izgrađen oko koncepta ‘loco London’. Kada Šangaj otvori vrata i kineski kupci — najveće fizičko tržište na planeti — počnu da trguju, oni cenu formiraju prema infrastrukturi koja nije projektovana za njih.
Prethodni pokušaji i zašto su propali
Hong Kong Exchanges and Clearing (HKEX) već je pokušavao da promeni ovu jednačinu — zlatni fjučersi uvedeni su 2008, a potom ponovo 2017. godine. Oba pokušaja doživela su neuspeh iz istog razloga: nije postojao ekosistem iza ugovora. Nije bilo trezora, klirinške kuće ni regulatornog okvira. Ovoga puta, vlada gradi sva tri elementa istovremeno.
Šta je novo u modelu iz 2026. godine
Trenutno, spot zlato u Hong Kongu trguje se na starinski način — kupac i prodavac samostalno vrše namirenje. Upravo tu bilateralnu frikciju eliminiše centralna klirinška kuća. Nova kompanija postaje kupac svakom prodavcu i prodavac svakom kupcu — isti model koji London Precious Metals Clearing Limited (LPMCL) primenjuje za londonsko tržište. Platforma podržava nealocirane račune za zlato, što znači brže namirenje bez obaveze posedovanja konkretnih poluga.
Finansijski sekretar Hong Konga Paul Chan jasno je formulisao ambiciju na LME Asia Metals Seminaru 7. maja: ‘Težište u trgovini zlatom pomera se prema istoku.’ Šangajska berza zlata, koja je u januaru 2026. potpisala sporazum o saradnji sa Hong Kongom, obezbediće tehničke standarde, regulatorni doprinos i infrastrukturu za upravljanje rizicima.
Koliko je ozbiljna infrastrukturna posvećenost?
Uprava aerodroma Hong Konga planira kapacitet skladištenja zlata od više od 2.000 tona u roku od tri godine. Pored toga, uvodi se poreska olakšica od 50% na dobit za prihvatljive subjekte u robnom trgovanju — direktan potez za osvajanje statusa regionalnog čvorišta u konkurenciji sa Singapurom i Dubajem.
Zakonodavac Robert Lee Wai-wang izjavio je za South China Morning Post: ‘Ovoga puta sam optimističniji jer je prethodni pokušaj bio samo od strane berze, a sada vlada Hong Konga gradi ekosistem kliringa i skladištenja, dok Kina takođe podržava Hong Kong kao čvorište za trgovinu zlatom.’
Ove obaveze su ključne jer smislena reforma formiranja cene zlata zahteva najpre fizičku infrastrukturu. Bez trezora, kliringa i kapitalnih podsticaja, svaki fjučers tržišni mehanizam ili referentna cena nemaju osnovu na kojoj mogu da opstanu.
Papirno tržište nasuprot fizičke stvarnosti
Globalno tržište zlata beležilo je prosečan dnevni obim trgovanja od 361 milijardu dolara u 2025. godini, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Većina toga su papirni instrumenti — nealocirani zahtevi, fjučersi, OTC derivati. LBMA benchmark odražava te papirne dinamike, a ne fizičku oskudicu.
To se menja kada najveća region-kupac zlata na svetu preuzme kontrolu nad sopstvenim namirenjem. Fizička tražnja postaje teže isključiva iz procesa formiranja cene. Jaz između papirnog i fizičkog zlata — uvek stvaran, retko uračunat u cenu — počinje da se zatvara.
Šta pratiti u narednim mesecima
Postoje dve ključne tačke provere. Prva: da li će julski probni rad zaista biti pokrenut i da li će platforma izdržati stvarni tržišni pritisak? Operativna pouzdanost još nije dokazana. Treba pratiti zvanično saopštenje Biroa za finansijske usluge i trezor Hong Konga.
Druga — i važnija: da li će institucionalni učesnici usmeravati obim transakcija kroz ovu platformu? Azijske banke, kuće za trgovinu robom, fizički rafineristi. Klirinška kuća bez protoka je samo infrastruktura. Partnerstvo sa Šangajskom berzom zlata najsnažniji je signal da bi institucionalni obim s kineskog kopna mogao da sledi.
Svaka unca alocirano, fizički uskladištenog zlata direktan je zahtev na metal. Ne obećanje. Ne ugovor. Hong Kong platforma neće preokrenuti situaciju preko noći, ali predstavlja deo strukturnog pomaka u tome ko odlučuje koliko vredi jedna unca. Na cenovnom planu, 4.500 dolara je kratkoročni nivo podrške — zlatu je potrebno da povrati 4.600 dolara kako bi potvrdilo preokret tridesetodnevnog silaznog trenda.
