Da li će zlato ikada dostići 5.000 dolara? Analiza rasta žutog metala

Ključne tačke:

Zlato je prešlo 3.600 dolara po unci – a Goldman Sachs predviđa 4.000 dolara do sredine 2026.
Centralne banke masovno kupuju zlato – 1.180 tona 2024. godine, najviše otkad postoje beleške.
Američki dug premašio 37 biliona dolara – što podstiče tražnju za neutralnim aktivom.
Proizvodnja zlata raste sporije od potražnje – godišnji rast je 1,5–2%, što ograničava ponudu.
5.000 dolara je moguće – ako dođe do sistemskog šoka, poput krize duga ili geopolitičke eskalacije.

U avgustu 2025. godine, cena zlata dostigla je novi vrhunac od 3.647 dolara po troskoj unci. Ovaj proboj nije samo tehnički događaj – to je simbol duboke promene u tome kako svet gleda na vrednost, stabilnost i pouzdanost. Dok tržište beleži rekordne visine, glavno pitanje više nije „da li“ će rasti – već koliko daleko može da stigne.

Neki analitičari sada otvoreno govore o cilju od 4.000 dolara do sredine 2026., dok drugi ne isključuju mogućnost da zlato dostigne i neverovatnih 5.000 dolara po unci – pod uticajem sistemskih šokova.

Kratkoročni pokretači: Kamate i inflacija

Najnoviji skok cene izazvan je očekivanjima da će FED smanjiti kamatne stope. Slabiji podaci o zapošljavanju u SAD-u podstakli su tržišta da računaju sa tri smanjenja tokom 2025. godine.

Kao što je poznato, niže stope smanjuju trošak držanja ne-donosnih aktiva poput zlata, što ga čini privlačnijim u odnosu na obveznice i štednje.

Goldman Sachs je nazvao zlato svojom „najsigurnijom dugom pozicijom“, sa procenama od 3.700 dolara do kraja 2025. i 4.000 dolara do sredine 2026.

Dugoročni trendovi: Strukturalna promena sistema

Međutim, najvažniji pokretači nisu kratkoročni – već strukturni. Rast cene zlata odražava duboku promenu u globalnom monetarnom poredku:

Sve jača de-dolarizacija – zemlje širom sveta smanjuju korišćenje dolara u trgovini i rezervama.
Oružavanje dolara – sankcije i zamrzavanje ruskih rezervi 2022. godine pokazali su da držanje stranih valuta nosi politički rizik.
Rastući američki dug – nacionalni dug SAD-a premašio je 37 biliona dolara, sa kamatnim troškovima koji brzo rastu.

U tom okruženju, zlato više nije samo hedž protiv inflacije – postaje neutralni aktivan u fragmentiranom svetu.

Centralne banke vode frontu

Ključni igrači u ovom trendu nisu privatni ulagači – već centralne banke. Prema Svetskom savetu za zlato, zlatne rezerve narastale su na preko 36.700 tona – oko 27% globalnih deviznih rezervi.

U 2024. godini, nabavljeno je 1.180 tona zlata – najviše otkad postoje beleške (od 1967). Za prvi put od 1996. godine, centralne banke imaju više zlata nego američkih državnih obveznica.

Zemlje koje agresivno kupuju uključuju:

Kinu – radi podrške jenua i diverzifikacije,
Rusiju – nakon što joj je zabranjen pristup zapadnim tržištima,
Indiju, Tursku, Kazahstan – zbog zaštite od volatilnosti lokalnih valuta.

Čak i razvijene ekonomije ponovo razmatraju svoje strategije – Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija vraćaju se zlatu posle decenija zanemarivanja.

Ograničenja ponude: Zlato se ne može štampati

Jedan od ključnih faktora koji podstiču rast cene je ograničena ponuda:

Gornji rudnici rade na granici kapaciteta – prosečni sadržaj zlata u rudi opada, a nove lokacije su retke.
Godišnji rast proizvodnje je oko 1,5–2% – daleko ispod rasta potražnje.
Fizičke isporuke na berzama rastu – što ukazuje na sve veće interesovanje za stvarni metal.

U kontrastu, fiat valute mogu biti „štampane“ bez ograničenja. Zlato ne može. Upravo ta ograničenost čini njegovu vrednost trajnom.

Kako bi zlato dostiglo 5.000 dolara?

Scenariji u kojima bi zlato dostiglo 5.000 dolara uključuju jedan ili više sistemskih šokova:

Finansijska kriza vezana za američki dug – ako bi kamatni troškovi postali nepodnošljivi.
Novi geopolitički sukob – eskalacija na Bliskom istoku ili u Aziji.
Potencijalni slom u poverenju u FED – ako bi politički pritisak doveo do hiperinflacije.

Goldman Sachs je izračunao da bi **pomeranje samo 1% privatnih ulaganja iz američkih obveznica u zlato** moglo potisnuti cenu blizu 5.000 dolara.

Šta ovo znači za ulagače?

Poruka je jasna: zlato više nije samo pasivni aktivan. Postaje strategijski stub portfolija u vremenu kada tradicionalne garancije više ne funkcionišu.

Fizičko zlato ima prednost – nema kontratni rizik, ne može biti zamrznuto.
5–10% alokacija je optimalna – smanjuje rizik bez značajnog gubitka rentabilnosti.
Cilj je očuvanje vrednosti – ne spekulacija, već dugoročna sigurnost.