Platinski tržište pod pritiskom: Da li će rast cena pratiti rekordni deficit?
Plemeniti metali
10. septembar 2025.

Tržište platine pod pritiskom: Da li će rast cena pratiti rekordni deficit?

Ključne tačke:
  • Cena platine skočila sa 900 na 1.450 dolara – najbolja performansa među sirovinama u 2025. godini.
  • Tržište je u strukturalnom deficitu treću godinu zaredom – ponuda pada, a potražnja iz Azije raste.
  • Potražnja za nakitom dostigla nivo od 2015. – Kina vodi rast, sa očekivanim porastom od 42%.
  • Investiciona potražnja porasla za 660% – ETF fondovi se vraćaju na tržište nakon prošlogodišnjih odliva.
  • Platina je još uvek značajno jeftinija od zlata – diskont privlači ulagače koji traže potencijal za rast.

U prvih šest meseci 2025. godine, platina je postala najbolje performirajuće sirovinu na svetskom tržištu, obaranjem cenu sa 900 na više od 1.450 dolara po troskoj unci. Ovaj rast nije slučajan. On je rezultat kombinacije faktora: smanjene ponude, jakih investicionih tokova i oživljavanja potražnje za nakitom – posebno u Kini.

Kao što je objavio World Platinum Investment Council (WPIC), tržište ostaje u strukturalnom deficitu – treću godinu zaredom – a napetosti su najveće od pre pet godina.

Ponuda pada, potražnja raste

Prema najnovijim procenama WPIC-a, ukupna potražnja za platinskim metaličnim ulošcima i kovanica očekuje da naraste do 718.000 unci – uz rast od 2% u odnosu na prošlu godinu. Međutim, ponuda se smanjuje:

  • Niska proizvodnja – očekuje se da će se globalna ekstrakcija smanji na najniži nivo poslednjih pet godina,
  • Rast troškova rudarstva – energija, rad i regulatorne prepreke ograničavaju kapacitete,
  • Geopolitički rizici – glavni dobavljači (Južna Afrika, Rusija) suočeni su sa političkom i infrastrukturnom nestabilnošću.

Ovaj „sav savršenih uslova“ za rast cena – mali izvor, velika potražnja – već daje rezultate. Lease rate-ovi (trošak pozajmljivanja platine) dosegnuli su visoke nivoe, dok tržište pokazuje backwardaciju – znak da je metal fizički nedostupan.

Investicije i nakit: Dvostruka potražnja

Glavni pokretači rasta su dva segmenta:

  1. Investiciona potražnja – porast od neverovatnih 660% u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se da ETF fondovi vrate neto uloge od 100.000 unci, nakon ranijih odliva.
  2. Potražnja za nakitom – potrošnja u prvom polugodištu dostigla je nivo 1,2 miliona unci, najviši od 2015. godine. Za celu 2025. godinu, očekuje se rast od 11%, sa Kinezima kao glavnim pokretačem – njihova potražnja može porasti čak 42%.

Ovaj trend potkrepljuje i uspeh događaja poput Shanghai Platinum Week, koji je prikazao rastući interes za platinsku ulaganja i industrijsku upotrebu u Aziji.

Rast cene platine (Januar–Juli 2025) Od $900 do $1.450 – porast za više od 60% $900 $1,050 $1,200 $1,350 $1,500 Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul $900 $1,000 $1,150 $1,250 $1,350 $1,400 $1,450 Cena platine

Automobilski sektor: Slaba tačka

Ne sve vesti su dobre. Automobilska potražnja, tradicionalno najveći potrošač platine (za katalitičke konvertore), očekuje pad od 3% u 2025. godini. Elektrifikacija vozila i promena tehnologije (prelazak na paladijum u nekim modelima) ograničavaju upotrebu.

Jos ozbiljniji pad beleži industrijski sektor – 22% manje potražnje, uglavnom zbog kolapsa u sektoru stakla, gde se platina koristi za proizvodnju TV i telefonskih ekrana.

Međutim, ovi padovi ne kompenzuju rast u investicionom i nakitnom sektoru – posebno jer je platina i dalje **značajno jeftinija od zlata**.

Zlatni diskont: Ključ privlačnosti

Trenutno, cena platine iznosi oko 40% cene zlata – što predstavlja dugoročni diskont. Zlatno-platinski odnos (gold-platinum ratio) kreće se oko 2,4, što znači da kupovina platine za istu sumu novca donosi više grama.

Kao što je rekao Trevor Raymond, CEO WPIC-a: „Trajna i značajna popust u odnosu na zlato dodatno povećava privlačnost platine.“

Ovaj diskont privlači ulagače koji traže potencijal za rast, naročito u periodima kada je zlato već dostiglo visoke nivoe.

Kako razlikovati platino od zlata?

Platina nije samo „belo zlato“. Ona ima drukčiju dinamiku:

  • Manje tržište – ukupna godišnja potražnja je oko 224 tone, naspram preko 4.000 tona za zlato.
  • Više industrijske veze – osetljivija je na ekonomske cikluse.
  • Veća volatilnost – brže raste, ali i brže pada.
  • Nema centralne banke koje masovno kupuju – nema dugoročne strategijske akumulacije kao kod zlata.

Zbog toga, platina nije zamena za zlato – već dopuna. Ona nudi veći potencijal za rast, ali i veći rizik.

Šta dalje?

WPIC očekuje da će deficit nastaviti kroz 2025. godinu. Ako se potražnja iz Azije održi, a ponuda ostane ograničena, mogući je dalji rast cena.

Međutim, ključni rizik je u tome što platina nema ulogu utočišta. U krizama, ulagači beže ka zlatu – ne ka platini. Njena snaga leži u rastućoj ekonomiji i stabilnom okruženju.

Ipak, trenutno okruženje – visoka inflacija, geopolitička napetost, i potražnja za retkim metalima – deluje povoljno.

Zaključak: Platina se vraća – ali na sopstvenim uslovima

Posle godina stagnacije, platina je konačno pokazala svoj potencijal. Ne kao sigurno utočište, već kao aktiv sa visokim rizikom i visokim potencijalom.

Ona nema ulogu zlata – ali ima svoje mesto u portfoliju. Za one koji razumeju njenu cikličnost, ovo može biti trenutak za ulaganje.

Kao što je jedan analitičar primetio: „Zlato te štiti od propasti. Platina ti daje šansu za rast.“

U vremenu promena, obe imaju vrednost – jedna za mir, druga za ambiciju.

Tagovi:

Relevantni članci