Da li je keš i dalje kralj? Analiza navika štednje u Srbiji u 2025.
Stari slogan pod lupom: Da li je keš zaista još uvek kralj?
Godinama unazad, fraza “keš je kralj” važila je kao nepisano pravilo u domaćinstvima širom Srbije. Gotovina se čuvala “u slamarici”, kao forma lične sigurnosti — daleko od očiju banaka, tržišnih rizika i potencijalnih poreza. Međutim, u 2025. godini, navike štednje u Srbiji se tiho, ali uporno menjaju.
Sa inflacijom koja je prethodne dve godine nagrizala realnu vrednost novca, a kamatama na štednju koje i dalje ne mogu da je isprate, građani sve češće traže alternativne oblike očuvanja vrednosti. I dok neki još uvek veruju u evre i dinare, sve više ljudi okreće se fizičkom zlatu kao dugoročnom čuvaru imovine.
Statistika pokazuje – keš gubi primat
Prema anketi o finansijskim navikama domaćinstava koju je u maju 2025. objavila Narodna banka Srbije, čak 31% građana sada čuva štednju van bankarskog sistema. Međutim, od tog broja, manje od polovine koristi isključivo gotovinu – ostali navode fizičko zlato, kriptovalute i investicione fondove kao deo svojih štednih portfelja.
- Keš u evrima: 18%
- Keš u dinarima: 7%
- Fizičko investiciono zlato: 9%
- Kriptovalute: 4%
Zanimljivo je i da zlato kao vid štednje beleži rast već treću godinu zaredom, naročito među građanima starosti 35–55 godina, sa stabilnim prihodima i iskustvom iz prethodnih finansijskih kriza.
Zlato kao rešenje za nepoverljive
U zemlji gde pamte inflaciju iz devedesetih, mnogi građani i dalje ne veruju u dugoročnu stabilnost domaće valute, pa čak ni evra. Zlato se percipira kao imovina koja ne zavisi ni od jednog političkog sistema, niti jedne valute. Njegova fizička prisutnost, mogućnost da ga posedujete i kontrolišete lično, daje osećaj sigurnosti koji papirni novac više ne pruža.
“Imam nešto gotovine kod kuće, ali sve više ulažem u zlatne poluge. Kad uzmem jedan gram, osećam kao da sam sebi dao imunitet na gluposti tržišta,” kaže Nenad (42) iz Beograda.
Banke više nisu glavni saveznik štediša
Kamatne stope na oročenu štednju jesu porasle, ali i dalje zaostaju za inflacijom. Na dinarsku štednju građani mogu dobiti do 4,5% godišnje, dok je inflacija u junu iznosila 5,7%. Rezultat? Negativan realni prinos.
Bankarski sektor istovremeno uvodi sve strože procedure, beleži rast naknada, i smanjuje poverenje klijenata. U tom kontekstu, zlato se čini kao “tihi saveznik” – ne pita za izvod, PIN ni čekanje u redu.
Generacijski pomak u načinu razmišljanja
Starije generacije i dalje preferiraju gotovinu, ali mlađa populacija sve češće razmišlja o diversifikaciji. Mnogi 30-godišnjaci ulažu deo u kripto, deo u ETF-ove, ali neretko i u zlatne dukate i poluge. Motivacija je jednostavna: ne žele da ih iznenadi sledeći ciklus ekonomske nestabilnosti.
Ova tranzicija ide sporo, ali je sve primetnija. Naročito kako raste dostupnost fizičkog investicionog zlata kroz specijalizovane prodavnice i online platforme poput Dunav Gold-a.
Zaključak: Zlato – novi kralj dugoročne štednje?
Iako gotovina i dalje ima svoje mesto u svakodnevnim finansijama, uloga “kralja” štednje polako pripada nečemu dugotrajnijem i stabilnijem. Zlato, kao oblik štednje otporan na inflaciju, političku nestabilnost i tržišne cikluse, postaje nova referentna tačka sigurnosti za sve više građana Srbije.
Da li će keš zauvek izgubiti svoju krunu? Možda ne odmah – ali je jasno da su se pravila igre promenila.
