Modi traži od Indijaca da godinu dana ne kupuju zlato: Iza apela krije se ozbiljna ekonomska računica

Kada tradicija udari u ekonomsku stvarnost

U zemlji gde je zlato duboko utkano u kulturu, porodične proslave i sistem štednje, apel premijera Narendre Modija da se godinu dana izbeguje kupovina zlatnog nakita za venčanja zvučao je gotovo neverovatno. Ipak, iza te izjave ne stoji ni populizam ni improvizacija — stoji hladna ekonomska računica o tome šta se dešava kada dve uvozno zavisne robe istovremeno pritisnu devizne rezerve jedne od najvećih ekonomija sveta.

Modijev apel stigao je usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rastuće napetosti oko Hormuškog moreuza, jedne od najvažnijih ruta za transport nafte na planeti. Posledica je bila munjevit skok cena sirove nafte — sa oko 70 na skoro 126 dolara po barelu — što je Indiji dramatično povećalo uvozni račun.

Nafta i zlato: Dva lica istog problema

Zašto zlato postaje teret u vreme naftnih šokova

Na prvi pogled, nafta i zlato nemaju mnogo toga zajedničkog. Međutim, za indijsku ekonomiju postoji jedna ključna zajednička tačka: obe robe se uvoze i plaćaju u američkim dolarima. Indija uvozi oko 85% svojih potreba za naftom, a istovremeno je jedan od najvećih uvoznika zlata na svetu.

Kada cene nafte naglo porastu, zemlja mora da izdvoji znatno više dolara samo da bi podmirila energetske potrebe. Ako se tome doda i visoka tražnja za zlatom — posebno u sezoni venčanja — odliv deviza se višestruko uvećava. Rezultat je povećana tražnja za dolarima na deviznom tržištu, što direktno pritiska kurs rupije.

Mehanizam slabljenja rupije

Ekonomisti zlato ne tretiraju kao običnu potrošačku robu. Za razliku od nafte, koja je neophodna za transport, industriju i proizvodnju energije, uvoz zlata se u velikoj meri smatra diskrecijskom potrošnjom — kupovinom koja se može odložiti. Kada domaćinstva u vreme globalne krize masovno kupuju uvozno zlato, zemlja troši više deviza nego što ih zarađuje. To proširuje deficit tekućeg računa, a širi deficit gotovo uvek znači slabiju valutu.

Slabija rupija pak čini sve uvozne robe skupljim — naftu, zlato, ali i hiljade drugih proizvoda — stvarajući začarani krug uvozne inflacije koji je teško zaustaviti.

Istorijski precedenti i raspoloživi instrumenti

Indija je ovaj scenario već proživela

Ovo nije prvi put da se Indija suočava sa pritiskom na devizne rezerve zbog kombinacije skupih energenata i visokog uvoza zlata. U ranijim kriznim periodima, vlada je pribegavala povećanju uvoznih carina na zlato, direktnim ograničenjima uvoza, kao i promociji alternativnih instrumenata poput državnih obveznica vezanih za cenu zlata. Cilj je uvek bio isti: smanjiti odliv deviza i stabilizovati rupiju bez drastičnih administrativnih mera.

Zašto je tajming ovog apela kritičan

Rupija je nedavno pala na rekordno niske nivoe prema američkom dolaru, upravo usled rastućih strahova od povećanog uvoznog računa za naftu. Ako cene nafte ostanu visoke, a uvoz zlata istovremeno poraste — što se tipično dešava u sezoni venčanja i u periodima ekonomske neizvesnosti kada domaćinstva zlato vide kao sigurnu luku — pritisak na devizne rezerve i inflaciju mogao bi se dodatno pojačati.

Modijev apel stoga nije bio usmeren samo na zlato. Premier je paralelno pozvao građane da obnove praksu rada od kuće gde je to moguće, smanje nepotrebna putovanja i pažljivo troše gorivo. Poruka je bila jasna: Indija ulazi u period globalne ekonomske neizvesnosti i svaki dolar koji ostane u zemlji ima cenu.

Jedan apel, milioni domaćinstava, jedna valuta

Kritičari bi mogli prigovoriti da jedno domaćinstvo koje odloži kupovinu zlatnog prstenja neće pomeriti kurs rupije ni za jedan pajs. I bili bi u pravu. Ali ekonomska politika ne funkcioniše na nivou pojedinca — ona funkcioniše na nivou agregatne tražnje miliona domaćinstava. Indija uvozi stotine tona zlata godišnje, a u periodima venčanja i ekonomske neizvesnosti ta tražnja dodatno raste jer porodice zlato doživljavaju kao sigurnu investiciju.

U trenutku kada cene nafte već istežu indijski uvozni račun do granica, kreatori ekonomske politike žele da izbegnu dodatni skok odliva dolara kroz uvoz zlata. Modijev apel, dakle, nije bio poziv na odricanje od tradicije — bio je pokušaj da se kolektivnim ponašanjem miliona domaćinstava ublaži pritisak na spoljnu finansijsku stabilnost Indije u vreme globalnog energetskog šoka koji niko nije mogao predvideti.