Mađarska vratila Ukrajini zaplenjenu gotovinu i zlato vrednosti 82 miliona dolara

Diplomatski rez: Budimpešta vraća ono što je mesecima držala kao taoca

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je u sredu da je njegova zemlja primila pošiljku gotovine i zlata, procenjene vrednosti oko 82 miliona dolara, koju su mađarske vlasti zaplenile još u martu ove godine. Pošiljka, namenjena ukrajinskoj državnoj banci Ošadbank, bila je zaustavljena 5. marta kada su je mađarske antiteroristički organi presreli dok je prevožena u dva oklopna vozila.

Zelenski je na društvenim mrežama napisao da povratak pošiljke predstavlja ‘važan korak u odnosima s Mađarskom’, dodavši: ‘Zahvalan sam Mađarskoj na konstruktivnom pristupu i civilizovanom koraku. Zahvaljujem svima iz ukrajinskog tima koji su se borili za pravičnu odluku i branili interese naše države i našeg naroda.’

Anatomija jednog zaplenjivanja

Šta je tačno zapljenjeno i pod kojim okolnostima

Prema podacima koji su izašli u javnost, pošiljka je obuhvatala 40 miliona dolara i 35 miliona evra u gotovini, kao i devet kilograma zlata. Mađarske vlasti su u trenutku zaplene saopštile da postoji sumnja na pranje novca, nakon čega je premijer Viktor Orban naredio da se pošiljka zadrži u pritvoru do 60 dana dok poreski organ sprovodi istragu. Sedam ukrajinskuh bankarskih službenika koji su pratili transport zadržano je više od 24 sata, a potom proterano iz zemlje.

Ukrajinska strana je odmah odbacila optužbe, tvrdeći da se radilo o rutinskom transferu sredstava između državnih banaka. Kijev je Orbanovu vladu optužio za ucenu — navodeći da je zaplena bila instrument pritiska kako bi Ukrajina obnovila prekinuti transport ruske nafte kroz naftovod Družba, koji je bio oštećen ruskim dronom.

Politička instrumentalizacija kao državna strategija

Incident je izazvao ozbiljnu diplomatsku krizu između dve susedne države, koje su već bile u sukobu oko mađarskog pristupa ruskoj nafti kroz cevovod koji prolazi ukrajinskm teritorijom. Orban je, bez ikakvih dokaza, sugerisao da je pošiljka možda bila namenjena finansiranju njegove glavne političke opozicije — stranke Tisa, desnog centra. Ta stranka je na izborima prošlog meseca odnela ubedljivu pobedu, osvajanjem dvotrećinske većine u parlamentu.

Orban je takođe naredio poreskom organu da utvrdi poreklo, odredište i namenu pošiljke, kao i identitet sedam proteranihUkrajinaca i njihove ‘moguće veze s kriminalnim ili terorističkim organizacijama’. Poreski organ Mađarske nije odgovorio na zahtev za komentar.

Šira finansijska dimenzija: blokada zajma od 90 milijardi evra

Zaplena gotovine i zlata nije bila izolovani incident — bila je deo šire strategije pritiska. Orbanove vlada je blokirala zajam Evropske unije Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra (oko 106 milijardi dolara), pozivajući se upravo na prekid isporuke ruske nafte kroz Družbu. Tek nakon Orbanove izbornog poraza i obnavljanja toka nafte, Mađarska je povukla veto i dozvolila da zajam prođe.

Novi početak ili samo privremeno zatopljavanje?

Vraćanje zapljenjene imovine dolazi u trenutku kada nova mađarska vlast pokušava da redefinise odnose s Kijevom. Orbanovi ubedljivi izborni poraz otvorio je prostor za optimizam da će Budimpešta zauzeti manje konfrontacioni kurs prema Ukrajini — što potvrđuje i brzo povlačenje veta na EU zajam i sada povratak zapljenjene pošiljke.

Ipak, strukturalni problemi ostaju. Pitanje tranzita ruske nafte kroz Ukrajinu, kao i širi geopolitički kontekst rata, i dalje predstavljaju potencijalne tačke tenzije između dve države. Ono što je jasno jeste da je smena vlasti u Budimpešti imala neposredan i merljiv efekat na bilateralne odnose — i to u roku od svega nekoliko nedelja. Zelenski to prepoznaje kao signal, ali diplomatska normalizacija između Kijeva i Budimpešte biće dug i složen proces koji prevazilazi jednu vraćenu pošiljku.