Skok plemenitih metala uprkos inflatornim rizicima: Nafta i geopolitika drže FED u šahu
- Cene zlata i srebra beleže snažan rast nakon što je julski izveštaj o inflaciji (CPI) ispunio očekivanja tržišta.
- Geopolitičke tenzije u Ormuskom moreuzu održavaju visoke cene nafte, podgrevajući strah od novog povećanja kamatnih stopa.
- Tržišta procenjuju šanse za povećanje referentne kamatne stope FED-a u septembru na 48 odsto.
Balansiranje između inflacije i kamatnih stopa
Na globalnim tržištima plemenitih metala zabeležen je osetan rast, podstaknut najnovijim podacima o potrošačkim cenama u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema julskom izveštaju, bazna inflacija (CPI) je ispunila očekivanja analitičara, što je investitorima pružilo trenutno olakšanje u pogledu agresivne monetarne politike. Na spot tržištu, cena zlata je skočila za 1,36 odsto, dostigavši nivo od 4.427,72 dolara po unci, dok je srebro zabeležilo još snažniji skok od 2,51 odsto, trgujući se po ceni od 66,20 dolara.
Iako je ukupni CPI porastao za 0,1 odsto na mesečnom i 3,4 odsto na godišnjem nivou, dok je osnovni CPI zabeležio rast od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ovi podaci nisu bili dovoljno ‘vrući’ da bi primorali Federalne rezerve (FED) na hitno i drastično povećanje kamatnih stopa. Ipak, inflacija ostaje iznad ciljanog nivoa, a energetski sektor nastavlja da vrši pritisak na ukupnu ekonomsku sliku.
Geopolitička slagalica i energetski pritisak
Ključni faktor koji sprečava potpunu relaksaciju tržišta jeste cena sirove nafte, direktno uslovljena geopolitičkim previranjima. Ormuski moreuz ostaje epicentar tenzija, pri čemu Iran zahteva američke ustupke za potpunu normalizaciju pomorskog saobraćaja. Pored toga, napadi u moreuzu Bab el-Mandeb dodatno opterećuju alternativne trgovačke rute, što rezultira smanjenjem globalnih zaliha energenata.
Kao posledica ovih dešavanja, cena nafte tipa Brent stabilizovala se na oko 89 dolara po barelu, dok se američka WTI nafta trguje blizu 84 dolara. Visoki troškovi goriva održavaju inflatorni narativ živim, zbog čega tržišta trenutno procenjuju verovatnoću od 48 odsto da će FED u septembru povećati kamatne stope za 25 baznih poena. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice (Treasury yield) kreće se oko nivoa od 4,7 odsto, uz blago slabljenje američkog dolara.
Tehnička slika: Nivoi otpora i podrške
Iz ugla tehničke analize, ‘bikovi’ na tržištu zlata sada ciljaju probijanje zone otpora između 4.430 i 4.492 dolara. Ukoliko se ovaj momentum održi, sledeće mete su psihološke granice od 4.500 i 4.600 dolara. Sa druge strane, ukoliko dođe do korekcije, prva linija podrške nalazi se na 4.360 dolara, sa dubljim padom prema 4.299 dolara.
Sličan optimizam vlada i na tržištu srebra, gde je primarni cilj premašivanje nivoa od 66,49 dolara, što bi otvorilo put ka zoni od 71,38 dolara. U slučaju negativnog scenarija, ‘medvedi’ će pokušati da obore cenu ispod 64 dolara.
Tržišna klackalica između defanzive i rizika
Trenutna situacija na berzama savršeno oslikava dvostruku prirodu makroekonomskog okruženja. Sa jedne strane, ograničenja u pomorskom transportu i geopolitički rizici podstiču defanzivnu potražnju za zlatom kao sigurnim utočištem (safe-haven). Sa druge strane, visoke cene sirove nafte ne dozvoljavaju tržištima da u potpunosti isključe mogućnost daljeg zaoštravanja monetarne politike FED-a. U narednom periodu, ključno pitanje biće da li je inflacija vođena cenama energenata dovoljno snažna da neutrališe signale usporavanja koji su nedavno primećeni na tržištu rada.
