Zlato je traženo, ali nije u vrhuncu

Tvrdnja da je zlato “pretrgovan” instrument je u velikoj meri preuveličana. Nakon ovog ogromnog rasta, ne treba da čudi što zlato sada beleži manji pad. Ova korekcija će se završiti tek kada zlato bude široko zastupljeno u portfeljima investitora, državni budžeti budu uravnoteženi, i nastupi period geopolitičke stabilnosti. A do toga smo još daleko. Zlato jeste traženo, ali još nije dostiglo status potpune euforije — o čemu će govoriti i grafikoni koje ćemo pogledati.

Do 2022. godine, kretanje cene zlata bilo je gotovo u potpunosti povezano sa realnim kamatnim stopama u SAD-u — odnosno, prinosima na američke obveznice umanjenim za očekivanu inflaciju. Kada su realne stope padale (plava senka na grafikonu), cena zlata je rasla. U poslednje vreme, međutim, beležimo rast realnih kamatnih stopa paralelno sa rastom cene zlata, što možda postaje teško održivo. Na grafik

Zlato i realne kamatne stope u SAD – od 2004.

Posmatranjem cene zlata i realnog prinosa na američke 30-godišnje obveznice primećujemo da su nedavno postali međusobno povezani — što je prilično neobično. U ovakvim situacijama, uvek treba potražiti druge faktore koji mogu objasniti ovakva kretanja.

Tokom 2025. godine dogodili su se brojni prelomni događaji: Dan oslobođenja, slabljenje dolara, trgovinski ratovi, ali i oružani sukobi. Fiskalni deficiti nisu nestali, a Kini se u zlatnoj groznici pridružio i ostatak sveta. Ne smemo zaboraviti ni rastuću tražnju investitora, kao ni kontinuiranu kupovinu zlata od strane centralnih banaka van OECD-a.

Svi ovi razlozi više nego jasno objašnjavaju zašto je cena zlata porasla uprkos rastu dugoročnih realnih kamatnih stopa u SAD-u.

Zlato i realne kamatne stope – protekla godina

U poslednje vreme, dolar se oporavio nakon perioda slabosti, a primećujemo i nagli porast trgovinskih sporazuma, uz nagoveštaje mira na pojedinim frontovima. Iako su ove vesti dobre za čovečanstvo, nisu baš povoljne za cenu zlata.

Ipak, gledano iz šire perspektive, realna cena zlata (prilagođena za inflaciju) danas je za 25% viša nego što je bila davne 1980. godine.

Realna cena zlata – od 1948.

Godina 1980. zaista jeste bila zlatni balon, ali realni pokazatelji ne otkrivaju celu sliku. Oni jesu dobar pokazatelj troškova života, ali zlato nije potrošna roba. Zlato je monetarna imovina, i kada se uporedi sa novčanom masom (M2) ili nominalnim BDP-om, njegova današnja cena je i dalje 60% ispod nivoa iz 1980. godine.

Prosečan odnos nakon 1985. godine bio je 28 (donji grafikon), tako da je zlato danas iznad tog proseka. Ali treba se setiti da je period od 1985. do 2000. bio poznat kao era zlatne stagnacije (Golden Doldrums).

Tek nakon 2008. godine može se reći da je zlato ponovo postalo formalno relevantno — baš kao što je bilo tokom hiljada godina pre 1971, kada je napušten zlatni standard.

Cena zlata u odnosu na novčanu masu SAD i nominalni BDP

Zlato jeste traženo, ali još uvek nije „usijano“, i u nastavku ću pokazati nekoliko grafikona koji to ilustruju. U poslednje vreme posebno se fokusiram na jedan grafikon koji prikazuje cenu zlata i njeno odstupanje od 200-dnevnog pokretnog proseka.

Napomena: reč je o ceni zlata izraženoj u američkim dolarima, što donekle ulepšava sliku zbog nedavnog pada dolara. U svakom slučaju, vrednost koja je 25% iznad 200-dnevnog proseka svakako se može smatrati „vrelom“.