Zlato nije put do bogatstva — to je polisa osiguranja za ono što dolazi

Žuti metal u doba fiskalnog rasipništva

U svetu u kome svaka ozbiljna investicija mora da generiše novčani tok, isplaćuje dividendu ili se može vrednovati nekim standardnim modelom, zlato ostaje večita enigma. Ono ne donosi prihod, ne plaća kamatu i ne uklapa se u uobičajene analitičke okvire. Upravo zbog toga ga mnogi institucionalni investitori zaobilaze. Međutim, Jeff Sarti, izvršni direktor američke kompanije Morton Wealth, smatra da je ta logika pogrešna od samog temelja.

‘Zlato nije investicija — to je štednja’, rekao je Sarti u intervjuu za Kitco News. ‘Na duge staze, svrha zlata je da čuva vrednost.’

Njegova firma drži poziciju u zlatu još od 2015. godine. Tokom tog perioda, žuti metal je prošao kroz više ciklusa uspona i padova, ali Sartijev pristup ostao je nepromenjen: disciplinovano, strpljivo, bez pokušaja da se pogodi pravi trenutak za ulazak ili izlazak iz tržišta.

Između pohlepe i straha: kako čitati rast cene zlata

Parabolični rast koji je izazvao nervozu, ne euforiju

Početak 2026. godine doneo je zlatu nagli, gotovo vertikalni rast cene. Tamo gde su mnogi videli potvrdu svojih bullish prognoza, Sarti je osetio nelagodu. ‘Taj rast me je uznemirio’, rekao je otvoreno. Razlog je jednostavan: ako cena zlata eksplodira, to obično znači da nešto ozbiljno nije u redu sa ekonomskim sistemom.

Njegova čuvena izjava to jasno ilustruje: ‘Želim zlato na 2.500 dolara, ne na 10.000 — jer 10.000 dolara znači da je nešto veoma pogrešno.’ Ovo je dijametralno suprotno od narativa koji dominira u spekulativnim krugovima, gde se svaki novi rekord slavi kao potvrda ispravnosti teze.

Rezervne valute prolaze, zlato ostaje

Sarti ne gleda na zlato kroz prizmu kratkoročnih tržišnih kretanja. Njegov argument je istorijski i strukturalni. Svaki sistem papirnog novca koji je ikada postojao na kraju je propao ili bio drastično reformisan. Zlato je preživelo sve te promene.

‘Rezervne valute dolaze i odlaze, ali zlato je kroz generacije dokazalo da može da čuva vrednost’, kaže on. Ova perspektiva nije nova — ali u trenutku kada američki javni dug dostiže astronomske razmere, a centralne banke širom sveta štampaju novac bez presedana, dobija novu težinu.

Disciplina umesto spekulacije

Morton Wealth primenjuje konzistentan model alokacije: između 5 i 6% portfelja u fizičkom zlatu, plus dodatnih 2 do 3% u akcijama rudarskih kompanija. Akcije rudara tretiraju se kao taktička, volatilnija komponenta — osetljiva na troškove energije i operativne rizike, ali sa potencijalom za veći prinos u rastućem tržištu plemenitih metala.

Kada je zlato početkom godine dostiglo rekordne nivoe, firma je iskoristila priliku i delimično realizovala dobit. Ovo nije bila reakcija na strah, već deo unapred definisane strategije periodičnog rebalansiranja portfelja.

Strukturalni razlozi za dugoročni optimizam

‘Tehnički smo bankrotirali’

Sartijev bullish stav prema zlatu nije zasnovan na tehničkoj analizi grafika niti na kratkoročnim makroekonomskim prognozama. On počiva na jednoj surovoj oceni stanja javnih finansija razvijenih ekonomija.

‘Po svakoj ekonomskoj jednačini, mi smo bankrotirali. Jedini razlog zašto to nije formalno tako jeste što imamo štampariju’, rekao je Sarti, misleći na sposobnost SAD da emituju dolar kao svetsku rezervnu valutu i finansiraju deficit štampanjem novca.

On smatra da je najverovatniji put kojim će kreatori ekonomske politike krenuti — dalje obezvređivanje valute praćeno finansijskom represijom, uključujući potencijalnu kontrolu krive prinosa (yield curve control). Ovaj scenario, koji podrazumeva veštačko držanje kamatnih stopa ispod stope inflacije, istorijski je bio izuzetno povoljan za zlato.

Institucionalni investitori još uvek nisu ušli na tržište

Jedan od najzanimljivijih podataka koje Sarti iznosi tiče se trenutne zastupljenosti zlata u globalnim portfolijima. Prema njegovim procenama, globalni institucionalni portfelji imaju manje od 0,2% izloženosti zlatu. Ova cifra je zapanjujuće mala, posebno u kontekstu rekordnih cena i rastuće geopolitičke nesigurnosti.

‘Praktično niko ne poseduje zlato’, kaže Sarti. Ovo znači da trenutni rast cene nije posledica masovnog ulaska špekulanata ili maloprodajnih investitora, već je vođen fundamentalnim makroekonomskim faktorima — pre svega centralnim bankama i sofisticiranim institucionalnim igračima koji su prepoznali strukturalne rizike.

‘Ne mislim da šira javnost uopšte vodi te razgovore’, dodaje on. Kada ih bude vodila — kada zlato postane tema svakodnevnih razgovora i pojavi se u reklamama za Super Bowl — to će biti signal da je tržište dostiglo vrhunac i da je vreme za oprez.

Zlato kao temelj, ne kao oklada

Sarti ne pozicionira zlato kao magično rešenje niti kao brzu zaradu. U širem kontekstu, ono je samo jedan element strategije usmerene ka realnoj imovini i investicijama koje nisu u korelaciji sa tradicionalnim finansijskim tržištima.

U okruženju koje karakterišu rastući javni dugovi, perzistentni inflatorni pritisci i realna pretnja stagflacije, Sarti očekuje da će investitori sve više okretati leđa finansijskoj imovini u korist opipljive, materijalne. Ovaj strukturalni zaokret, ako se ostvari, mogao bi da definiše sledeću fazu tržišta zlata — ne kao spekulativnu epizodu, već kao dugoročno repozicioniranje globalnog kapitala.

Poruka je jasna: zlato vam neće doneti bogatstvo preko noći. Ali u svetu u kome vlade troše više nego što zarađuju, a centralne banke štampaju novac da popune rupu, ono može biti razlika između finansijskog opstanka i katastrofe.