Kina je postala dominantni igrač na tržištima zlata u Tajikistanu i Kirgistanu. Sada se okreće Kazahstanu i Uzbekistanu – sa ciljem da osigura dugoročnu finansijsku nezavisnost od dolara. Ovaj potez nije samo ekonomski – već geopolitički.
Deutsche Bank je objavio izveštaj koji predviđa da će Bitcoin do 2030. godine biti deo rezervi centralnih banaka – ne kao zamena za zlato, već kao dopuna. Iako zlato ostaje kralj, Bitcoin se pokazuje kao komplementarni aktivan koji pruža novu dimenziju diverzifikacije.
U septembru 2025. godine, cena zlata dostigla je istorijski vrhunac od 3.780 dolara po unci. Iako FED ne drži zlato, njegova politika – smanjenje kamata, monetizacija duga, pritisak na nezavisnost – postala je najmoćniji pokretač rasta. U tom smislu, FED je postao najveći „prodavac“ zlata na svetu.
U septembru 2025. godine, zlato je dostiglo istorijski vrhunac od 3.780 dolara po unci – rast od 40% ove godine. Centralne banke širom sveta masovno kupuju zlato, dok se geopolitička napetost i slabljenje dolara ubrzavaju. Da li je ovo početak nove ere?
U sezoni venčanja, pijace ožive. Potrošači kupuju zlato, verujući da je zakonito. Međutim, sve više tog metala dolazi krivolinijskim putem – iz Dubaja, bez carina, sa lažnim računima i kloniranim dokumentima. Kako se pravi papirni trag za nezakoniti metal?
U septembru 2025. godine, kratka zabuna oko carina na zlatne uloške izazvala je kaos na tržištu. Nakon brzog reagovanja predsednika Trampa, izdat je izvršni zakon koji oslobađa zlato od carina – jasan znak da se više ne gleda kao sirovina, već kao ključni element nacionalne ekonomske i finansijske sigurnosti.
Tržišta žive na iluziji obilja. Banke mogu da stvaraju novac pritiskom tipki, rudnici mogu da povećaju proizvodnju metala – ali zlato ima sopstveni ritam. Ono ne poznaje kvantitativno olakšanje geologije. Njegov sat otkucava sporim, nepromenjivim tempom – i to ga čini najpouzdanijim merilom vrednosti ikada poznatim.
U septembru 2025. godine, Hong Kong je pokrenuo ambicioznu inicijativu da akumulira do 2.000 tona zlata – ne kao centralna banka, već kroz privatne skladište i trgovinsku infrastrukturu. Ovaj potez otkriva duboku promenu: zlato više nije samo sigurno utočište, već alat za geoekonomsku dominaciju.
Cena zlata probila je 3.600 dolara, a Bank of America predviđa cilj od 4.000 dolara do drugog kvartala 2026. godine. U pozadini ovog trenda ne stoji burzovna euforija – već duboka transformacija uloge zlata kao sigurnog imovinskog klasiča.
Kompanija ISA Bullion lansirala je novu digitalnu platformu koja omogućava investitorima da u realnom vremenu trguju fizičkim zlatom preko aplikacije. Trend pokazuje da se ulagači sve više okreću zlatu kao dugoročnom kamenju portfolija – ali žele da to bude dinamično, a ne statično.