Britanska kraljevska kovnica: Maloprodajni investitori koriste pad cena plemenitih metala za agresivan ulazak

Korekcija kao prilika: Povratak maloprodajnih investitora

Nakon višemesečne korekcije koja je plemenite metale gurnula u teritoriju medveđeg tržišta, investiciona potražnja za polugama počinje da se oporavlja. Prema najnovijim prodajnim podacima Britanske kraljevske kovnice, posebno snažan rast zabeležen je u segmentu digitalnog srebra, dok se fizičko srebro ističe kao kategorija sa najjačim performansama u celom poslovanju kovnice.

U izveštaju objavljenom u sredu, Kraljevska kovnica navodi da je tokom drugog kvartala zabeležen stabilan interes za zlato i srebro, ali da je potražnja za digitalnim proizvodima porasla za 30% u poređenju sa drugim kvartalom 2025. godine. Investicije u digitalno zlato porasle su za 14%, dok je digitalno srebro eksplodiralo sa rastom od 162% u odnosu na isti period prethodne fiskalne godine.

Cenovna dinamika i podrška na ključnim nivoima

Srebro: Dublja korekcija, ali ne i manji interes

Iako je rasprodaja srebra bila znatno oštrija od one kod zlata, kovnica ističe da ovo manje tržište plemenitih metala nastavlja da privlači maloprodajne investitore. Fizičko srebro isporučilo je najjači rast u celom poslovanju, pri čemu je vrednost kupljenih srebrnih poluga porasla za 85% na godišnjem nivou.

Od početka jula, cene srebra drže podršku oko 55 dolara za uncu, ali nisu uspele da održe dobitke iznad 60 dolara. Spot srebro je poslednji put trgovano po ceni od 57,61 dolar za uncu, što predstavlja rast od 1% na dnevnom nivou. Ipak, cene su i dalje u padu od gotovo 53% u odnosu na januarske maksimume koji su premašivali 120 dolara za uncu.

Zlato: Konsolidacija oko psihološke granice

Cene zlata su se ustalile u trgovinskom opsegu oko 4.000 dolara za uncu. Spot zlato je poslednji put trgovano po ceni od 4.039,20 dolara za uncu, uz dnevni rast od 0,20%. Cene su i dalje u padu od više od 28% u odnosu na maksimume dostignute početkom godine. U britanskim funtama, zlato se trenutno trguje na nivou od 3.000,40 funti za uncu.

Kraljevska kovnica navodi da je aktivnost kupovine značajno porasla kada su cene zlata ranije ovog meseca pale ispod 3.000 funti za uncu. Težina kupljenog zlata na veb sajtu kovnice bila je za 29% iznad dnevnog proseka kvartala, dok su likvidacije pale za 29%. U jednom jedinom danu, investitori su kupili pet puta više zlata nego što su prodali.

Strateška alokacija umesto kratkoročnog trgovanja

Ponašanje investitora: Kupovina na padu kao obrazac

Stjuart O’Rajli, konsultant za privatno bogatstvo pri Kraljevskoj kovnici, objašnjava da je nakon izuzetnog perioda za plemenite metale prirodno što su mnogi investitori odlučili da pauziraju i sačekaju atraktivniju ulaznu tačku. Ono što posebno ohrabruje jeste brzina kojom su investitori reagovali kada su cene omekšale.

Kako se zlato spustilo ispod 3.000 funti za uncu, kupci su gotovo trenutno pojačali kupovinu, što prema O’Rajlijevim rečima potvrđuje stav da mnogi i dalje vide plemenite metale kao dugoročnu stratešku alokaciju, a ne kao kratkoročnu trgovinu.

Makroekonomski vetrovi u leđa i otpor

Uprkos obnovljenom interesovanju, cene zlata nastavljaju da se bore pod pritiskom tekuće energetske krize koja drži cene nafte na povišenim nivoima, podstičući inflatorne pritiske i primoravajući centralne banke da održavaju restriktivniji stav monetarne politike. Očekivanja u vezi sa kamatnim stopama stvorila su kratkoročni pritisak na cene zlata.

Međutim, O’Rajli ističe da investitori počinju da gledaju dalje od ovih kratkoročnih prepreka i fokusiraju se na dugoročne bikovske fundamente. Kupovina od strane centralnih banaka, geopolitička neizvesnost, fiskalni pritisci i potreba za diversifikacijom portfolija nastavljaju da pružaju snažnu strukturnu podršku plemenitim metalima. Počinju da se vide rani znaci da se investitori vraćaju na tržište kako se te teme ponovo nameću kao dominantne.

Strukturni fundamenti ostaju nepokolebljivi

Podaci Kraljevske kovnice jasno pokazuju da maloprodajni investitori ne posmatraju aktuelnu korekciju kao signal za povlačenje, već kao retku priliku za akumulaciju. Kombinacija rekordnog pada cena od početka godine i istovremenog rasta fizičke i digitalne potražnje sugeriše da tržište plemenitih metala prolazi kroz fazu preraspodele — iz ruku kratkoročnih spekulanta u ruke dugoročnih investitora.

Ako se makroekonomski uslovi dodatno pogoršaju — bilo kroz eskalaciju geopolitičkih tenzija, produbljivanje energetske krize ili nove talase inflacije — strukturni argumenti za držanje plemenitih metala postaće još ubedljiviji. Pitanje nije da li će se investitori vratiti, već koliko brzo će se trenutni oprez pretvoriti u novi talas institucionalne i maloprodajne potražnje.