Siti upozorava: Devet ekstremnih rizika koji mogu da preoblikuju globalna tržišta robe u drugoj polovini 2026.

Kraj ere predvidljivih ciklusa

Globalna tržišta robe ulaze u fazu u kojoj geopolitički sukobi, klimatske anomalije i tehnološki preokreti zamenjuju klasičnu analizu ponude i potražnje kao dominantne pokretače cena. U obimnom izveštaju objavljenom ovog meseca, Siti Global Research upozorava da su događaji koji su se nekada smatrali ‘jednom u deceniji’ postali gotovo rutinska pojava — i da investitori moraju da se pripreme za devet ekstremnih scenarija sa potencijalno razornim posledicama po svetsku ekonomiju.

Izveštaj polazi od teze da je tradicionalni analitički okvir zasnovan na fundamentalnim disbalansima ponude i potražnje postao prevaziđen. Visoko koncentrovani lanci snabdevanja — bliskoistočna nafta, ruski gas, kineski kritični minerali, crnomorsko žito — znače da regionalni poremećaji lako eskaliraju u globalne cenovne šokove. Vladine intervencije su se proširile daleko izvan embarga i sada obuhvataju sankcije, kontrolu izvoza, strateške rezerve i industrijsku politiku.

U protekle dve decenije, anomalije — a ne fundamentalni disbalansi — pokretale su događaje poput negativnih cena WTI nafte, skoka nikla iznad 100.000 dolara i desetostrukog rasta evropskih cena gasa. Siti stoga poziva investitore da u svoje modele uključe set scenarija niske verovatnoće, visokog uticaja i nedovoljno uračunatih u tržišne cene.

Nafta i gas: Od Ormuza do ‘Sibirske snage 2’

Ormuški moreuz i ponavljanje naftne krize iz sedamdesetih

Prvi i najdramatičniji scenario podrazumeva eskalaciju američko-iranskog konflikta u višegodišnji poremećaj proizvodnih kapaciteta u Persijskom zalivu. Ukoliko bi Iran odgovorio sabotiranjem naftne infrastrukture susednih zalivskih država, ili ukoliko bi Ormuški moreuz ostao zatvoren usled persistentnih pretnji do prve polovine 2027, gubitak snabdevanja bio bi ekvivalentan šestomesečnom do dvanaestomesečnom gašenju energetske infrastrukture.

Siti procenjuje da bi dnevni pad snabdevanja od 5 do 10 miliona barela — što predstavlja 5 do 10 odsto globalne ponude — zahtevao racinisanje potražnje uporedivo sa pandemijskim lokdaunima iz perioda 2020–2022. Uz cenovnu elastičnost potražnje za naftom od -0,05, to bi impliciralo rast cena od 100 do 200 odsto, odnosno kompozitnu cenu nafte iznad 200 dolara po barelu. Maloprodajne cene benzina u SAD bi u tom slučaju trajno premašile 6 dolara po galonu.

Analitičari Sitija podsećaju da su tokom druge naftne krize krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina globalne rezerve nafte (bez Kine) pale ispod 70 dana pokrivenosti potražnje, a udeo rashoda za naftu u BDP-u dostigao 8 odsto. Danas, rezerve izvan Kine pokrivaju približno 94 dana potrošnje — ali bi zatvaranje Ormuza moglo da ih spusti na kritični nivo do početka 2027. godine.

Rusko-ukrajinski front i gasna kriza

Drugi scenario fokusira se na dodatna ograničenja ruskog izvoza energenata usled eskalacije rata u Ukrajini. Siti procenjuje da bi strože restrikcije mogle da smanje globalnu ponudu sirove nafte za oko 2 miliona barela dnevno, ali bi daleko veći udarac pretrpelo tržište prirodnog gasa — sa potencijalnim godišnjim deficitom od 70 milijardi kubnih metara, što je ekvivalentno 8 odsto kombinovanog globalnog LNG i evropskog gasnog tržišta.

Rusija je u 2025. izvezla približno 44 milijarde kubnih metara LNG-a, od čega je oko 75 odsto projekta Jamal LNG završilo u Evropi. Zabrana kupovine ruskog LNG-a značila bi da više od 30 milijardi kubnih metara godišnje mora da bude preusmereno ili zamenjeno — a Kina, kao jedino tržište spremno i sposobno da apsorbuje te količine, verovatno ne bi mogla da primi sve zbog logističkih i kontraktnih ograničenja.

Kod cevovodnog gasa, situacija je još dramatičnija. Rusija izvozi preko 70 milijardi kubnih metara gasa godišnje tržištima izvan Kine, uključujući Evropu i Tursku. Fizička ograničenja cevovodne infrastrukture čine gotovo nemogućim preusmeravanje tih količina na druga tržišta, što bi dodatno zateglo globalni LNG bilans i intenziviralo konkurenciju između evropskih i azijskih kupaca.

‘Sibirska snaga 2’ i LNG višak

Na suprotnom kraju spektra nalazi se scenario u kojem Kina i Rusija finaliziraju sporazum o gasovodu ‘Sibirska snaga 2’ kapaciteta 50 milijardi kubnih metara godišnje. U tom slučaju, kineski LNG uvoz bi posle 2030. mogao da padne na zanemarljive nivoe, a globalne LNG cene (JKM benchmark) bi se spustile na 5 do 6 dolara po MMBtu — znatno ispod trenutnih forward cena za 2029–2030. koje premašuju 8 dolara po MMBtu.

Ovaj dodatni obim od 50 milijardi kubnih metara godišnje gotovo je jednak količini gasa koju bi Rusija potencijalno mogla da izvozi u Evropu preostalim cevovodnim rutama. Siti upozorava da bi ovi sporazumi mogli da ostave milijarde dolara planiranih LNG investicija — posebno u SAD — kao ‘nasukane’ projekte bez ekonomske opravdanosti.

Metali, zlato i poljoprivreda: Od bakra do kakaa

Trka za strateške minerale

Treći scenario opisuje globalnu trku u nagomilavanju strateških minerala, koja bi mogla da pogura cene bakra iznad 20.000 dolara po metričkoj toni. Vlade širom sveta već preduzimaju konkretne korake: američka inicijativa ‘Project Vault’ predlaže izdvajanje 12 milijardi dolara za strateške rezerve kritičnih industrijskih roba, EU je najavila fond od 3 milijarde evra za obezbeđivanje kritičnih sirovina, a kineska industrijska asocijacija pozvala je na povećanje rezervi bakra kroz nacionalni sistem.

Siti procenjuje da bi za podizanje globalnih rezervi bakra sa trenutnih 1,3 meseca na tri meseca potrošnje bilo potrebno akumulirati dodatnih 4 miliona metričkih tona — oko 2 miliona tona godišnje ukoliko bi se cilj ostvario u roku od dve godine. Istorijski podaci o cenovnoj elastičnosti sugerišu da bi cena bakra morala da dostigne približno 23.000 dolara po toni da bi se generisala inkrementalna ponuda potrebna za ovakvo nagomilavanje.

Zlato: Pad pa dupliranje

Četvrti scenario predviđa kratkoročni pad cene zlata od 15 do 20 odsto — sa trenutnih oko 4.000 dolara po unci — pre potencijalnog dugoročnog dupliranja na 6.000 dolara po unci. Okidači za kratkoročni pad mogli bi da budu: prestanak kineskih kupovina zlata, prodaja od strane centralnih banaka ili ultra-bogatih pojedinaca usled korekcije na tržištima akcija i obveznica, ili eskalacija tenzija na Bliskom istoku koja bi pogurala realne kamatne stope i američki dolar.

Dugoročno, međutim, izgledi za zlato ostaju izrazito pozitivni usled kineskog trgovinskog suficita (preko 1,3 biliona dolara bez zlata), kontinuiranih kupovina Narodne banke Kine, rastućih globalnih fiskalnih rizika i povišenih geopolitičkih tenzija. Siti smatra da bi, s obzirom na obim kapitala koji bi mogao da bude alociran u zlato i relativno malu veličinu tržišta, cena od 6.000 dolara bila dostižna u narednim godinama.

El Ninjo i poljoprivredni šokovi

Peti scenario fokusira se na potencijalno rekordno jak El Ninjo fenomen. NOAA je u julu podigla verovatnoću ekstremnog El Ninja na 81 odsto, sa 97 odsto šansi da se uslovi održe do proleća 2027. godine. Istorijski, ovako snažni eventi zabeleženi su samo 1982–83, 1997–98 i 2015–16.

Ukoliko bi harmatanski vetrovi ponovo pogodili Zapadnu Afriku tokom aktuelnog El Ninjo ciklusa, snabdevanje kakaom bi moglo da bude ozbiljno narušeno, gurajući cene nazad iznad 10.000 dolara po metričkoj toni. Poplave u Ekvadoru bi mogle da smanje proizvodnju kakaa za 100.000 do 200.000 tona, dok bi deficit padavina u Indiji i Tajlandu, u kombinaciji sa prekomernim kišama u Brazilu, mogao da pogura globalne cene šećera ka 25 centi po funti.

Trgovinski rat i američki farmeri

Sedmi scenario opisuje ponovnu eskalaciju američko-kineskog trgovinskog rata i njen uticaj na poljoprivredni sektor. Ukoliko Kina prestane da poštuje preuzete obaveze o kupovini američkih poljoprivrednih proizvoda, cene soje bi mogle da padnu ispod 10 dolara po bušelu, a kukuruza ispod 4,20 dolara po bušelu — što bi predstavljalo težak udarac za američke farmere, posebno u godini kongresnih izbora.

Kina je u novembru 2025. preuzela obavezu da kupi 25 miliona tona soje godišnje u naredne tri godine, uz dodatnih 17 milijardi dolara američkih poljoprivrednih proizvoda. Međutim, ukoliko bi Kina ukinula trenutna izuzeća od tarifa i potpuno obustavi uvoz, američki izvoz soje u Kinu mogao bi da padne za 13 do 15 miliona tona, gurajući završne zalihe na nivoe iz marketinške godine 2017/18.

Tehnologija i geopolitika: Dvostruki rizici novog doba

AI bum ili krah

Šesti scenario analizira asimetrični dvostruki rizik koji veštačka inteligencija predstavlja za tržišta robe. U slučaju kraha ‘AI balona’, tržišta bi se suočila sa deflatornim šokom potražnje — padom i obima i cena robe, uz agresivno smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi. U slučaju buma, izgradnja AI infrastrukture bi podržala potražnju za električnom energijom, prirodnim gasom, uranijumom, bakrom i aluminijumom.

Potrošnja električne energije u američkim data centrima bi do 2030. mogla da se udvostruči, podržavajući strukturni deficit bakra i aluminijuma. Istovremeno, ukoliko AI donese značajan rast produktivnosti — slično kao što je IT revolucija krajem devedesetih pogurala rast američke poslovne produktivnosti sa 1,5 na preko 3 odsto godišnje — to bi predstavljalo pozitivan šok ponude za globalnu ekonomiju, ali i dugoročni deflatorni pritisak na robe koje nisu povezane sa AI sektorom.

Zlato se izdvaja kao roba sa najpovoljnijom asimetrijom u oba scenarija — koristi od sigurne luke i smanjenja kamatnih stopa u recesiji, a istovremeno služi kao portfolio hedž protiv neizvesnosti u vezi sa inflacijom, fiskalnom dinamikom i distribucijom AI generisanih dobitaka u scenariju buma.

Ekstremna Monroova doktrina

Deveti i finalni scenario opisuje situaciju u kojoj SAD blokiraju izvoz nafte iz celog američkog kontinenta — Latinske Amerike, Meksika, Kanade i Kariba. Latinska Amerika (uključujući Meksiko) proizvodi približno 9,8 miliona barela dnevno, oko 10 odsto globalne proizvodnje. Neto izvoz iz celog američkog kontinenta iznosi oko 5,8 miliona barela dnevno.

Takav potez bi izazvao poremećaj uporediv sa arapskim naftnim embargom iz 1973. godine. Globalne cene nafte (Brent izvan Amerika) bi skočile iznad 100 dolara po barelu, dok bi američke referentne sirovine (WTI, WCS, Mars, Maja) trgovale sa diskontom većim od 30 dolara po barelu. Istovremeno, inflacija izvan Amerika bi porasla, dok bi unutar kontinenta vladali deflatorni pritisci — stvarajući divergentnu globalnu inflatornu dinamiku sa dalekosežnim monetarnim i geopolitičkim posledicama.

Stres-test za novu realnost

Ono što izveštaj Sitija čini posebno relevantnim nije samo katalog rizika, već implicitna poruka da se tržišta robe nalaze u strukturnoj tranziciji. Geopolitika je ponovo preuzela dominantnu ulogu nakon 2010-ih, a 2020-te su dodale dva nova sloja disrupcije: klimatski (ekstremni El Ninjo/La Ninja eventi koji remete poljoprivredu, vodu, energetiku i transport) i tehnološki (AI i dekarbonizacija koji istovremeno pokreću dugoročnu potražnju za bakrom, uranijumom, gasom i električnom energijom, ali i ugrađuju dvostruke rizike od potencijalnog pucanja AI balona).

Rat, sankcije, klimatski eventi, pandemije i tehnološki pomaci sada se rangiraju uz dinamiku ponude i potražnje i nivoe zaliha kao ključne analitičke varijable. Za investitore, to znači da bazni, bikovski i medveđi scenariji više nisu dovoljni — neophodno je integrisati set ‘wildcard’ scenarija i sprovesti stres-testove za najmanje pripremljene ekspozicije u portfoliju.

Druga polovina 2026. godine mogla bi da donese ponavljanje naftne krize iz sedamdesetih, kolaps AI investicija, rekordne poljoprivredne cene ili potpuno preoblikovanje globalnih energetskih tokova. Verovatnoća svakog pojedinačnog scenarija je niska — ali je kumulativni rizik od bar jednog od ovih događaja postao neizbežan deo svake ozbiljne investicione strategije.