Crna Gora legalizuje zlato kao sredstvo plaćanja: eksperiment ili vizija budućnosti?
U potezu koji je izazvao talas reakcija širom regiona, Crna Gora je postala prva zemlja na Balkanu koja je legalizovala zlato kao zakonski priznato sredstvo plaćanja. Ova odluka, koja na prvi pogled deluje simbolično ili čak eksperimentalno, mogla bi imati dugoročne posledice za monetarnu politiku i investicione prakse u jugoistočnoj Evropi.
Šta to tačno znači?
Legalizacija zlata kao sredstva plaćanja podrazumeva da se fizičko zlato — najčešće u formi standardizovanih poluga i kovanica — može koristiti za obavljanje transakcija u realnom sektoru, slično kao gotovina ili elektronski novac. Zakonski okvir ne obavezuje privredne subjekte da prihvataju zlato, ali omogućava dobrovoljno ugovaranje plaćanja u ovoj imovini.
U praksi, to znači da ako se dve strane dogovore, određena roba ili usluga može biti plaćena u gramima zlata, uz pravnu zaštitu takvog ugovora.
Zašto baš sada?
Odluka dolazi u trenutku kada svet beleži rekordnu potražnju za plemenitim metalima. Inflacija, slabljenje poverenja u valute i geopolitičke tenzije podstakle su centralne banke, ali i privatne investitore da značajno povećaju svoje zlatne rezerve.
Crnogorski zakonodavci navode da žele da građanima i kompanijama omoguće veću monetarnu slobodu i zaštitu kapitala, naročito u okruženju bez sopstvene nacionalne valute. Podsetimo, Crna Gora koristi evro, ali nije deo evrozone niti ima uticaj na monetarnu politiku Evropske centralne banke.
Simbolika i poruka
Odluka o legalizaciji zlata kao sredstva plaćanja nosi snažan simbolički značaj. Zlato je vekovima važilo za univerzalno sredstvo razmene — neosetljivo na inflaciju, političku volju i bankarske rizike. Uvođenje pravnog okvira za korišćenje zlata u svakodnevnim transakcijama poručuje da Crna Gora razmatra alternativne puteve očuvanja monetarnog suvereniteta.
Ovaj potez možda ne znači povratak zlatnom standardu, ali svakako signalizira jačanje poverenja u fizičku imovinu nasuprot papirnom novcu.
Reakcije iz regiona
Ekonomisti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini različito tumače ovu odluku. Jedni je vide kao pragmatičan pokušaj da se zlato uvede u legalne tokove i smanji siva ekonomija vezana za trgovinu plemenitim metalima. Drugi je smatraju nebitnim detaljem, jer se upotreba zlata u svakodnevnim transakcijama i dalje neće masovno sprovoditi.
Ipak, jedno je jasno: Crna Gora je otvorila prostor za institucionalizaciju zlata kao paralelne vrednosti — što bi u budućnosti moglo imati posledice i po tržište investicionog zlata u regionu.
Praktične posledice
Legalizacija zlata može dovesti do veće transparentnosti tržišta, razvoja specijalizovanih servisa za konverziju i čuvanje zlata, kao i pojave novih finansijskih proizvoda denominovanih u zlatu. Takođe, građanima se otvara mogućnost da lakše koriste zlato ne samo kao oblik štednje, već i kao način razmene, naročito u kriznim situacijama.
Eksperiment ili presedan?
Za sada je reč o zakonskoj osnovi, a ne o monetarnoj reformi. Međutim, ukoliko se pokazalo da tržište prihvata ovaj model — i ukoliko se pojave praktični mehanizmi za upotrebu zlata — Crna Gora bi mogla postati presedan za druge manje ekonomije koje nemaju punu kontrolu nad sopstvenom valutom.
U svetu koji sve češće preispituje vrednost papira i digitalnih zapisa, možda je vreme da ponovo pogledamo ka metalu koji je vekovima bio oslonac svetske ekonomije.
U tom svetlu, pitanje više nije da li je zlato relevantno — već da li ga kao takvog pravni sistemi treba priznati i koristiti.
