Kineski Ziđin plaća prostorni plan za rudnik vredan milijarde: Šta krije odluka Vlade Srbije

Kineska kompanija finansira državni dokument koji joj otvara put ka rudnom blagu Srbije

Vlada Srbije donela je odluku o izradi prostornog plana za rudarsko-metaluršku zonu na istoku zemlje, a u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku navedeno je da se pristupa izradi Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa ‘Čukaru Peki’ i ‘Malka Golaja’. Ono što ovaj potez čini neobičnim nije samo obim planiranog zahvata, već i to ko ga plaća: sredstva za izradu prostornog plana obezbeđuje privredno društvo Ziđin Majning Srbija sa sedištem u Boru – ista kompanija koja je direktni korisnik buduće eksploatacije.

Ovakav aranžman – u kome privatna kompanija finansira izradu državnog planskog dokumenta koji joj potencijalno otvara vrata ka eksploataciji prirodnih resursa – retko prolazi bez pažnje u zemljama sa razvijenim institucijama. U Srbiji, čini se, prošao je gotovo neopaženo.

Geografski obuhvat i rudni potencijal

Dve opštine, osam katastarskih opština

Budući kompleks prostiraće se na teritoriji dve opštine. Na području Bora obuhvaćene su cele katastarske opštine Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delovi katastarskih opština Brestovac i Šarbanovac. U Zaječaru su obuhvaćene katastarska opština Nikoličevo i deo katastarske opštine Zvezdan. Reč je o značajnom geografskom zahvatu koji pokriva više seoskih naselja i poljoprivrednog zemljišta u Timočkoj krajini.

Šta leži ispod zemlje

Prema zvaničnom izveštaju Ziđina, preliminarna istraživanja na lokaciji Malka Golaja otkrivaju iznimno vredne resurse. Ukupno identifikovane rezerve bakra iznose 2,81 milion tona sa prosečnim sadržajem od 1,87 odsto, dok rezerve zlata dosežu 92 tone sa prosečnim sadržajem od 0,61 grama po toni sirove rude. Kompanija u svom izveštaju napominje da ‘ležište ostaje otvoreno na periferiji’, što ukazuje na potencijal za dalja geološka istraživanja i moguće povećanje procenjenih rezervi.

Kompanija Ziđin Majning i Sino-Zijin Resources krajem 2024. godine osnovali su preduzeće Malka Golaja Mining sa sedištem u Zaječaru. U osnivačkom aktu kao pretežna delatnost upisana je ‘eksploatacija ruda ostalih crnih, obojenih i plemenitih metala’ – što jasno pokazuje da se ne radi o istraživačkoj fazi, već o dugoročnom strateškom projektu.

Pravne nedoslednosti koje ne smeju proći nezapaženo

Plan koji se oslanja na zastarele smernice

Analiza pravnih osnova na koje Vlada upućuje otkriva ono što stručnjaci nazivaju ‘vremenskim raskorakom’. Smernice za izradu prostornog plana sadržane su u Zakonu o Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine – dokumentu koji je odavno istekao. Novi krovni prostorni plan države još uvek je ‘u proceduri usvajanja’, prema podacima portala Agencije za prostorno planiranje i urbanizam. Kao dodatni planski osnov koristi se Uredba o utvrđivanju Regionalnog prostornog plana Timočke krajine, objavljena u Službenom glasniku još 2011. godine.

Upravo u toj uredbi stoji da je najznačajnije plansko opredeljenje ‘održivo korišćenje metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, u prvom redu za dokazane rezerve ruda bakra, zlata i drugih pratećih metala’. Prioritet ima uvođenje u proizvodnju istraženih ležišta Borska reka, Cerovo i Čoka Marin, uz intenziviranje geoloških istraživanja u perspektivnim područjima.

Granica koja nije granica

Posebno zabrinjavajuća je formulacija iz vladine odluke prema kojoj će ‘konačna granica obuhvata Prostornog plana biti definisana Nacrtom prostornog plana’. Ovakva odredba ostavlja prostor za naknadno usklađivanje granica tokom izrade ili javnog uvida, što znači da stvarni obuhvat zahvata može biti znatno širi od onoga što je danas navedeno u odluci.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

Vlada je paralelno donela i Odluku o izradi strateške procene uticaja Prostornog plana na životnu sredinu. Za građane je predviđeno da Nacrt prostornog plana bude izložen na javni uvid u trajanju od 30 dana u zgradama gradskih uprava Bora i Zaječara – što je zakonski minimum, ali u praksi često nedovoljan period za smisleno učešće javnosti u odlukama ovakvog obima i značaja.

Ko zapravo kontroliše proces?

Pitanje koje se nameće samo po sebi jeste strukturalne prirode: kada privatna kompanija finansira izradu državnog planskog dokumenta koji direktno utiče na njene poslovne interese, gde je granica između javnog i privatnog interesa? Ziđin Majning nije filantropska organizacija – kompanija je deo kineskog rudnog giganta Zijin Mining Group, jednog od najvećih svetskih proizvođača bakra i zlata. Njena ulaganja u Srbiji, koja su počela preuzimanjem RTB Bor 2018. godine, deo su šire strategije obezbeđivanja pristupa strateškim sirovinama u Evropi.

Finansiranje prostornog plana od strane Ziđina nije samo administrativna tehničnost. To je signal da kompanija ima dovoljno poverenja u ishod procesa da unapred investira u njegovu realizaciju. Pitanje je da li srpske institucije imaju dovoljno kapaciteta – i volje – da taj proces vode u isključivom interesu građana i države, a ne investitora koji drži novčanik.

Timočka krajina na raskrsnici

Istok Srbije stoji pred odlukom koja će oblikovati njegov razvoj na decenijama. Rudni potencijal Timočke krajine je neupitan – 92 tone zlata i skoro tri miliona tona bakra predstavljaju resurse koji bi, pravilno upravljani, mogli doneti značajne prihode i radna mesta. No, iskustvo sa RTB Bor pokazuje da obećanja o ekološkim standardima i lokalnom razvoju ne prate uvek stvarnost na terenu.

Dok Vlada Srbije priprema prostorni plan čiji pravni osnov potiče iz prošle decenije, a kompanija koja ga finansira već osniva operativna preduzeća za eksploataciju, građani Bora i Zaječara imaće svega mesec dana da se upoznaju sa dokumentom koji će odrediti sudbinu njihovog kraja. Taj rok – 30 dana javnog uvida – možda je i najrečitiji podatak u čitavoj priči.