Zlato i srebro u padu pred ključne podatke o inflaciji: Geopolitika i nafta diktiraju tempo
- Cene zlata i srebra beleže blagi pad usled uzimanja profita pred objavu ključnog izveštaja o inflaciji (CPI) u SAD.
- Geopolitičke tenzije u Ormuskom moreuzu i Crvenom moru podižu cene nafte, otežavajući Federalnim rezervama odluku o kamatnim stopama.
- Prinosi na američke desetogodišnje obveznice dostigli su 4,74%, najviši nivo od januara, dok tržište procenjuje šanse za septembarsko povećanje kamata na 51,9%.
Tržišta u iščekivanju makroekonomskih putokaza
Cene plemenitih metala na spot tržištu zabeležile su pad tokom ranog američkog trgovanja u utorak, nakon što su investitori odlučili da unovče profite ostvarene skokom zlata na dvomesečni maksimum. Fokus tržišta se rapidno premešta na praćenje inflatornih pritisaka, neposredno pred objavu američkog indeksa potrošačkih cena (CPI). U trenutku pisanja izveštaja, spot cena zlata trgovala se oko nivoa od 4.386,30 dolara za uncu, beležeći blagi pad od 0,04%, dok je spot srebro pretrpelo oštriju korekciju od 0,78%, spustivši se na 65,090 dolara.
Makroekonomska slagalica i geopolitički rizici
Trenutno pozicioniranje kapitala predstavlja klasično nadvlačenje konopca između znakova hlađenja američkog tržišta rada i obnovljenih rizika od ubrzanja inflacije. Nakon što su podaci pokazali da je broj novih radnih mesta u julu neočekivano pao za 23.000, verovatnoća za povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi (Fed) u septembru prvobitno je pala na niske nivoe od oko 40%. Međutim, najnoviji oporavak cena sirove nafte vratio je ovu verovatnoću na 51,9%.
Na tržištu duga, prinos na referentnu desetogodišnju američku obveznicu (Treasury yield) trguje se blizu 4,74%, što predstavlja najviši nivo od januara, dok je dolarski indeks (DXY) ostao stabilan oko nivoa od 99,834. Sva pažnja sada je usmerena na sredu, kada se očekuje da će godišnja stopa inflacije pokazati blago usporavanje sa 3,5% na 3,4%.
Nafta i brodski putevi kao generatori neizvesnosti
Ormuski moreuz ostaje centralna geopolitička tačka za energetska tržišta i tržišta metala. Cene nafte su skočile nakon što je Iran uslovio potpuno otvaranje moreuza američkim ustupcima, dok je Vašington izneo nove zahteve za kompenzaciju, dodatno komplikujući put ka diplomatskom rešenju. Evropska nafta tipa Brent nakratko je premašila 90 dolara po barelu, dok se američka WTI nafta zadržala oko nivoa od 82 dolara. Uticaj ovih dešavanja na zlato je dvosmeran: dok geopolitički rizici podstiču potražnju za sigurnim utočištem (safe-haven), skuplja nafta održava inflatorne pritiske živim, otežavajući trgovcima da u potpunosti isključe mogućnost još jednog povećanja kamatnih stopa Fed-a.
Rizici u pomorskom saobraćaju na Bliskom istoku proširili su se i van Ormuskog moreuza. Manji teretni brod napadnut je u utorak u moreuzu Bab el-Mandeb, a pomorski bezbednosni izvori navode da je plovilo najverovatnije ciljano u Crvenom moru.
Tehnička slika plemenitih metala
Iz ugla tehničke analize, sledeći cilj za ‘bikove’ na tržištu zlata je probijanje zone otpora između 4.430,00 i 4.492,00 dolara, sa dugoročnijim metama na 4.500,00 i 4.598,48 dolara. S druge strane, ‘medvedi’ ciljaju pad ispod podrške na 4.360,00 dolara, što bi otvorilo put ka nižim nivoima od 4.299,00 i 4.224,00 dolara.
Kada je reč o srebru, kupci moraju da potisnu cenu iznad zone od 65,21 do 66,27 dolara kako bi otvorili put ka 67,60 dolara. Ukoliko prodavci preuzmu kontrolu, prvi značajan nivo podrške nalazi se na 64,00 dolara, a zatim na 63,16 dolara.
Smernice za naredni period
Tržišta akcija širom sveta pokazuju mešovite rezultate, reflektujući oprez investitora. Dok američki fjučersi beleže minimalne promene, azijska tržišta su pretrpela oštrije korekcije, predvođena padom Hang Seng indeksa od 1,1%. U kratkom roku, pravac kretanja globalnog kapitala biće gotovo isključivo diktiran predstojećim podacima o inflaciji u SAD, koji će poslužiti kao konačni arbitar u debati između usporavanja ekonomije i tvrdoglave inflacije.
