Zlato kao nacionalna bezbednost: Kako centralne banke sveta menjaju pravila igre

Tiha revolucija u rezervama centralnih banaka

Nešto se fundamentalno menja u globalnoj finansijskoj arhitekturi, a to se ne dešava uz fanfare ni zvanične izjave. Dešava se u trezorima centralnih banaka, u brodskim manifestima i u tihim diplomatskim razgovorima. Francuska je povukla svo zlato iz Sjedinjenih Država. Poljska kupuje zlato brže nego ikad u svojoj istoriji. Kina prodaje američke obveznice i istovremeno gomila plemeniti metal već šesnaest meseci zaredom. Iza ovih naizgled nepovezanih poteza stoji jedna zajednička logika: zlato više nije samo rezervna imovina — ono postaje infrastruktura nacionalne bezbednosti.

Od Njujorka do Pariza: Geopolitika u trezorima

Francuska povlači zlato iz Federalnih rezervi

U aprilu 2026. godine Banque de France potvrdila je da je kompletno suvereno zlato koje je prethodno bilo pohranjeno u trezorima Federalnih rezervi SAD vraćeno na francusko tlo. Kroz 26 transakcija, centralna banka je prodala 129 tona nestandardnih poluga uskladištenih u Njujorku i kupila ekvivalentnu količinu standardizovanog bulliona na evropskom tržištu. Ukupne rezerve ostale su nepromenjene na nivou od 2.437 tona, ali je ta zamena generisala kapitalnu dobit od 12,8 milijardi evra. Zvanično objašnjenje glasilo je ‘operativno usklađivanje’.

Međutim, nijedna zemlja ne transportuje 129 tona zlata preko okeana da bi uštedela na troškovima skladištenja. Osnivačka članica NATO-a dobrovoljno je uklonila svu svoju zlatnu rezervu iz čuvanja svog glavnog bezbednosnog partnera. To je nedvosmislena poruka o tome kako Pariz procenjuje geopolitički rizik koji je ugrađen u čuvanje suverene imovine u inostranstvu.

Nemačka i Indija: Ista lekcija, različit tempo

Nemačka je već repatrijirala 674 tone između 2013. i 2017. godine, ali oko 1.236 tona — ili 37 odsto ukupnih rezervi — i dalje se nalazi u trezorima Feda. Danas Savez nemačkih poreskih obveznika otvoreno zahteva potpuni povratak tih rezervi, tvrdeći da one ‘više nisu bezbedne’. Indija je od 2023. godine vratila kući 274 tone, podižući udeo zlata koji se čuva na domaćem tlu na više od 65 odsto.

Okidač za sve ove poteze nije teško identifikovati. Zapadno zamrzavanje 300 milijardi dolara ruskih rezervi 2022. godine bila je legitimna reakcija na vojnu agresiju, ali je istovremeno poslala nepogrešivu poruku svim ostalim državama: rezervna imovina koja se čuva u stranoj jurisdikciji nosi suvereni rizik. Francuska, Nemačka i Indija su tu poruku razumele.

Poljska: Finansijska odbrana na istočnom krilu NATO-a

Narodna banka Poljske postala je najagresivniji kupac zlata na svetu. U 2025. godini dodala je 102 tone, podižući ukupne holdings na 550 tona. Guverner Adam Glapinjski iznova naglašava da je zlato ‘krajnje sredstvo plaćanja u ekstremnim okolnostima’. Poljska se nalazi na istočnom frontu NATO-a, i za Varšavu kupovina zlata nije diversifikacija portfolija — to je finansijska odbrana. Ista logika pokreće Brazil, Kazahstan i niz drugih zemalja.

Strukturni preokret na globalnom tržištu zlata

Rekordna potražnja centralnih banaka

U 2025. godini centralne banke sveta kupile su neto 863 tone zlata — četvrta uzastopna godina u kojoj je neto kupovina premašila 850 tona, pri čemu je više od 40 institucija kupovalo istovremeno. JPMorgan očekuje da će kupovine u 2026. godini dostići 755 tona, što je i dalje oko 50 odsto iznad proseka pre 2022. Goldman Sachs je, nakon najoštrije mesečne korekcije od 2013. godine u martu 2026, zadržao ciljnu cenu od 5.400 dolara po unci do kraja godine, ocenjujući pad kao ‘kratkoročnu dislokaciju unutar strukturno netaknutog bik-tržišta’.

Kina: Najsistematičniji igrač u igri

Kina je najdisciplinovaniji i najsistematičniji akter u ovom preoblikovanju. Narodna banka Kine kupuje zlato šesnaest uzastopnih meseci, podižući zvanične rezerve na 2.309 tona, što čini oko 10 odsto ukupnih deviznih rezervi. Tržišni analitičari smatraju da su stvarni holdings značajno viši. Istovremeno, Peking sistematski smanjuje holding američkih trezorskih obveznica. Svaka kupljena tona zlata i svaka prodata obveznica premešta rezerve iz imovine koja može biti sankcionisana u imovinu koja ne može biti zamrznuta.

Šangajska berza zlata preuzela je primat od COMEX-a po obimu fizičkog prometa, obrađujući oko 2.500 tona godišnje. Kina proizvodi oko 380 tona zlata godišnje — više od bilo koje druge države — a carinska pravila obezbeđuju da domaće zlato ostaje unutar granica. Peking gradi i vertikalnu integraciju u rudarstvu zlata u inostranstvu, posebno u zapadnoj Africi, koristeći isti pristup koji je primenio u retkim zemljama, litijumu i kobaltu — čime stiče kontrolu nad kapacitetima prerade za 19 od 20 strateških minerala. Zlato je jedina globalno likvidna rezervna imovina koja funkcioniše pretežno izvan finansijske arhitekture pod zapadnom kontrolom.

Stres-test u stvarnom vremenu

Krajem februara 2026. godine američki i izraelski napadi na Iran poremetili su fizički lanac snabdevanja zlatom. Dubai, koji obrađuje oko 20 odsto globalnih tokova bulliona, suočio se sa začepljenim logističkim koridorima dok su letovi bili prizemljeni i teret blokiran. Fizičke premije u Indiji oscilirale su od diskonta od 50 dolara do pariteta sa Londonom za svega 48 sati. Troškovi logistike alternativnih ruta porasli su za više od 60 odsto. Ovaj incident je otkrio ključnu istinu: uska grla nisu rudnici — već su to rafinerije, regulatorna usklađenost i logistički koridori.

Ko prodaje i zašto to govori sve

Rusija je u prva dva meseca 2026. prodala oko 15 tona zlata — najveće smanjenje od 2002. godine — kako bi pokrila deficit ratnog budžeta. Turska i nekoliko zemalja Persijskog zaliva takođe su izvršile manje prodaje pod fiskalnim pritiskom. Zaključak je jasan: države pod finansijskim stresom prodaju; države sa strateškom fleksibilnošću kupuju. Prodaje su epizodne i iznuđene. Kupovine su strukturne i promišljene. Ta asimetrija govori tržištu više o dugoročnom pravcu kretanja zlata nego bilo koji tehnički indikator.

Ponuda stagnira dok potražnja raste

Globalna rudarska ponuda iznosila je oko 3.672 tone u 2025. godini, jedva rastući tokom 18 meseci uprkos tome što su cene gotovo udvostručene. U trenutku kada je suverena potražnja najintenzivnija, ponuda je gotovo nepokretna. To znači da rudarske kompanije više nisu jednostavni proizvođači robe. Usklađenost izvora, geografija kapaciteta rafiniranja i odnosi sa suverenim kupcima postali su deo arhitekture finansijskog suvereniteta.

Renacionalizacija zlata: Novi poredak koji se već formira

Kada osnivačka članica NATO-a povlači svo zlato iz čuvanja svog glavnog bezbednosnog garanta, kada država na prvoj liniji Alijanse kupuje zlato u ime nacionalne bezbednosti, i kada druga ekonomija sveta sistematski premešta rezerve denominovane u dolarima u imovinu nedostupnu sankcijama — zlato prolazi kroz proces renacionalizacije. Ovo nije povratak zlatnom standardu. To je povratak zlatu kao konačnom sredstvu plaćanja koje nijedna strana vlada ne može kontrolisati.

Oni koji ovu promenu razumeju prvi oblikovaće sledeću fazu tržišta zlata. Oni koji i dalje gledaju na zlato kao na sjajni kamen naći će se u ulozi dobavljača metala u sistem čija su pravila već promenjena.