Hartnett iz Bank of America: Akcije su bile zvezda prve polovine decenije, robe preuzimaju štafetu

Dekada na prekretnici: Zašto se menja redosled pobednika

Prva polovina 2020-ih bila je, bez mnogo polemike, dekada akcija. Američka berza je dominirala globalnim portfolijima, dolar je čuvao status neprikosnovene rezervne valute, a tehnološki giganti su pisali istoriju prinosa. No, prema analizi Michaela Hartnetta, glavnog investicionog stratega Bank of America, taj ciklus je pri kraju. Narednih pet godina, tvrdi Hartnett, pripašće robama.

Ova teza nije zasnovana na kratkoročnim oscilacijama tržišta, već na dubokim strukturnim promenama koje, po njegovom mišljenju, fundamentalno menjaju makroekonomski pejzaž. U svom redovnom izveštaju ‘Flow Show’, Hartnett identifikuje šest sila koje zajedno guraju kapital iz dotadašnjih favorita u nove klase imovine.

Šest sila koje preoblikuju globalni kapital

Od globalizacije ka nacionalizmu

Prva i možda najznačajnija sila je geopolitička. Decenijama je slobodna trgovina bila motor rasta i deflatorni faktor koji je držao inflaciju pod kontrolom. Taj model se urušava. Tarifni šokovi, slabljenje NATO poretka i pretnje naftodolarskom ciklusu OPEC-a stvaraju, kako Hartnett navodi, dugoročne vetrove u lice za američki dolar. Valuta koja je bila sinonim za sigurnost sada zadržava tu ulogu jedino u scenariju medveđeg tržišta.

Efikasnost ustupa mesto životnom standardu

Politički pritisak na vlade širom sveta da prioritizuju zaposlenost i kupovnu moć građana nad makroekonomskom efikasnošću vodi ka fiskalnoj ekspanziji bez presedana. Hartnett podseća da je nominalni BDP Sjedinjenih Država porastao za 60 odsto u svega šest godina — cifra koja govori sama za sebe. Sve dok birači nagrađuju pune plate i jeftine kredite, a kažnjavaju štednju, vlade neće menjati kurs. Državne obveznice u takvom okruženju teško mogu ući u pravi bikov trend — pre je reč o povremenim ‘bear market’ rallijima.

Pritisak na Federalne rezerve i reindustrijalizacija

Hartnett uočava i trend koji analitičari prate sa zabrinutošću: pomeranje Federalnih rezervi od institucionalne nezavisnosti ka političkoj popustljivosti. Kombinovano sa strateškim zaokretom SAD od uslužne ka industrijskoj ekonomiji, ovo stvara inflatorni pritisak koji robe čini prirodnim hedžom. Robe sada istovremeno služe i kao zaštita od rizika i kao zaštita od inflacije, dok dolar tu dvojnu ulogu više ne može pouzdano da ispuni.

Tržišni signali: Panika kreatora politike kao dno tržišta

Hartnett se u izveštaju poziva na čuvenu izreku Džejmsa Karvila i reinterpretira je — ‘Sada je red na berzu, Džejmse’ — kako bi ilustrovao ključnu tezu: panika kreatora ekonomske politike istorijski je pouzdan signal da je dno blizu. Od globalne finansijske krize 2008. godine, svaki veći pad i korekcija na Vol Stritu bili su zaustavljeni intervencijom politike.

Ni ovaj ciklus nije izuzetak. Sa indeksom S&P 500 koji je bio svega četiri odsto u negativnoj teritoriji i u prezasićenoj prodajnoj zoni, najava primirja u trgovinskom ratu bila je dovoljna da pokrene sedam uzastopnih sesija rasta. Hartnett smatra da je berza postala ‘prevelika da bi pala’ u klasičnom smislu, a da pravi rizik nije pad tržišta već sistemski kvar politike — urušavanje dolara, kriza na tržištu obveznica ili kreditni događaj koji bi izmakao kontroli.

Na političkoj sceni, Trampova ukupna ocena podrške iznosi 41 odsto, 37 odsto na ekonomskim pitanjima i svega 33 odsto kada je reč o inflaciji — sve su to rekordno niski nivoi za ovog predsednika, mada još uvek viši od Bajdenovih minimuma iz 2022. Hartnett iz toga izvodi zaključak da će pritisak predstoječih međuizbora naterati administraciju na labaviju politiku, što bi trebalo da pogoduje akcijama kompanija orijentisanih ka potrošačima.

Tokovi kapitala i raspoloženje investitora

Gde ide novac

Podaci o globalnim tokovima kapitala za prošlu nedelju otkrivaju zanimljivu sliku. Gotovina je privukla ubedljivo najviše sredstava — 70,7 milijardi dolara, što govori o još uvek prisutnoj odbojnosti prema riziku. Akcije su sledile sa 36,8 milijardi, obveznice sa 8,7 milijardi, zlato sa 3,5 milijarde, a kriptovalute sa skromnih 200 miliona dolara.

Dva dugoročna trenda u tokovima kapitala od 2008. godine ostaju netaknuta. Pasivno investiranje nastavlja da nadmašuje aktivno upravljanje: ETF fondovi akcija akumulirali su neto prilive od 7,1 bilion dolara, dok su aktivni dugoročni akcijski fondovi zabeležili kumulativne odlive od 3,4 biliona. Korporativne obveznice i dalje nadmašuju državne: investicioni fondovi za obveznice investicionog ranga privukli su 2,7 biliona dolara neto priljeva, naspram svega 0,9 biliona za fondove američkih državnih obveznica.

Indikator raspoloženja: Još nismo na dnu

Hartnettov ‘Bull & Bear’ indikator Bank of America trenutno stoji na 6,3 — u neutralnoj zoni. Kontrarianski signal za prodaju, aktiviran 17. decembra prošle godine, zvanično je ugašen 25. marta. Hartnett napominje da će Aprilsko istraživanje menadžera fondova, koje izlazi narednog utorka, biti ključna referentna tačka za procenu raspoloženja.

Kao merilo ekstremnog pesimizma koji bi predstavljao signal za agresivnu kupovinu, Hartnett navodi podatke sa ‘Dana oslobođenja’ prošlog aprila: globalna očekivanja rasta pala su na 30-godišnji minimum od -82 odsto, nivo gotovine porastao na 4,8 odsto, a alokacija u akcije spustila se na -17 odsto. Trenutno raspoloženje, iako pod pritiskom, daleko je od takvih ekstrema. Na prošlogodišnjem dnu u maju, indikator je bio na 3,4 — gotovo duplo niže od sadašnjeg nivoa od 6,3.

Između dve ere: Šta investitori treba da prate

Hartnettova analiza ocrtava tržište koje se nalazi tačno između dve paradigme. Stara paradigma — američki tehnološki giganti, jak dolar, pasivni indeksni fondovi — još uvek nije sasvim napustila scenu. Nova paradigma — robe, međunarodne akcije, reindustrijalizacija, fiskalna inflacija — još uvek nije u potpunosti preuzela primat.

U takvom međuprostoru, Hartnett zadržava selektivni optimizam prema 30-godišnjim američkim državnim obveznicama kada prinos dostigne pet odsto, poredeci tu poziciju sa kupovinom akcija 2008. ili roba 2018. godine. Ipak, njegova centralna poruka je jasna: kapital koji traži strukturni rast u narednih pet godina treba da gleda prema robama, a ne prema Vol Stritu. Da li će se ta prognoza ostvariti, pokazaće upravo tokovi kapitala koje Hartnett tako pažljivo prati svake nedelje.