Zlato postalo najveći američki izvozni artikal — signal finansijske nesigurnosti, ne ekonomskog trijumfa
- Plemeniti metali činili su 12,7% ukupnog američkog izvoza u januaru i februaru 2026. godine — trostruko više nego godinu ranije.
- U februaru 2026, izvoz zlata, srebra i platine dostigao je 29,4 milijarde dolara, nadmašivši energiju, avione, hemikalije i poljoprivredu.
- Oko dve trećine rasta robnog izvoza u 2025. godini poticalo je od fizičkog prenosa plemenitih metala u inostranstvo — ne od prodaje industrijskih ili poljoprivrednih dobara.
- Analitičari upozoravaju da ovaj trend odražava bekstvo kapitala i opadanje poverenja u američka finansijska tržišta, a ne stvarni izvozni prosperitet.
Statistika koja zavodi — i ono što se iza nje krije
Američki ministar trgovine Hauard Lutnik obratio se krajem aprila Senatu tražeći budžetska sredstva i pritom izjavio da je administracija u prvoj godini mandata ‘dramatično smanjila trgovinski deficit, snizila uvoz i povećala izvoz na više od 3,4 biliona dolara — rast od šest odsto u odnosu na 2024. godinu.’ Zvuči impresivno. Problem je što su dve od četiri tvrdnje sadržane u toj rečenici netačne.
Američki Zavod za popis stanovništva (Census Bureau), koji je deo Lutnikovog sopstvenog ministarstva, svaki mesec objavljuje zvanične podatke o spoljnoj trgovini. Prema tim podacima, uvoz nije pao — naprotiv, porastao je sa 4,1 na 4,3 biliona dolara. Što se tiče trgovinskog deficita, on je u 2025. godini bio manji za svega 0,2 odsto ako se saberu roba i usluge, ili veći za 2,0 odsto ako se posmatra samo robna razmena. Teško je to nazvati ‘dramatičnim’ poboljšanjem, u bilo kom smeru.
Međutim, deo koji se tiče izvoza — i koji je faktički tačan — otvara daleko uznemirujuće pitanje.
Šta stoji iza rasta izvoza
Brojke su realne, ali priča nije ohrabrujuća
Američki izvoz robe i usluga zajedno porastao je u 2025. godini sa 3,23 na 3,43 biliona dolara, što jeste rast od 6,2 odsto. To je tačno. No kada se pogleda struktura tog rasta, slika postaje neobična. Oko 68 milijardi od ukupnih 117 milijardi dolara rasta robnog izvoza ne potiče od žita, tečnog prirodnog gasa, automobila, poluprovodnika ili aviona — već od fizičkog iznošenja plemenitih metala iz američkih trezora.
Konkretno: tokom 2025. godine iz podzemnih trezora ispod Vol Strita i sličnih lokacija izvezeno je oko 260 tona zlata, 17 tona platine i znatne količine srebra — pretežno u London, Cirih i Hongkong. Ono što je godinama mirno ležalo u sefovima, sada putuje brodovima i avionima ka finansijskim centrima van SAD.
Februar 2026: plemeniti metali ispred svega ostalog
Plemeniti metali (tarifna oznaka HTS 72) istorijski su činili oko četiri odsto vrednosti američkog izvoza. Tokom 2025. taj udeo porastao je na sedam odsto. A već u februaru 2026. — poslednjem mesecu za koji su dostupni potpuni podaci — dostigli su 15 odsto ukupnog izvoza, preuzevši primat od energije, avionske industrije, poljoprivrede, automobila i hemikalija.
Podaci Federalne rezerve iz Sent Luisa prikazuju kretanje izvoza zlata u obliku klasičnog grafikona ‘hokejskog štapa’ — dugi period stabilnosti, a zatim nagli, strmi skok. Takvi grafici obično najavljuju nešto značajno.
Tri razloga za odliv metala
Ekonomisti identifikuju tri međusobno isprepletena razloga za ovaj fenomen. Prvi je rast cena — zlato je u posmatranom periodu dostiglo rekordne vrednosti, što automatski uvećava izvoznu vrednost i bez povećanja fizičkih količina. Drugi razlog su investitori koji procenjuju da su plemeniti metali pouzdanija vrednosna utočišta od akcija ili dolara u uslovima rastuće ekonomske neizvesnosti. Treći, i možda najzabrinjavajući razlog, jeste ‘repatrijacija’ imovine od strane centralnih banaka — institucije širom sveta povlače svoje rezerve iz američkih trezora, procenjujući da SAD više nisu tako sigurno mesto za čuvanje vrednih dobara kao što su bile pre nekoliko godina.
Izvoz koji nije izvoz u pravom smislu reči
Postoji suštinska razlika između dve vrste izvoza. Kada američka fabrika proda avion stranoj avio-kompaniji, ili kada američki farmer pošalje žito u Aziju, to znači da inostranstvo plaća za američki rad, znanje i resurse — novac ulazi, vrednost ostaje. Kada, međutim, investitor ili centralna banka iznese fizičko zlato iz američkog trezora i prebaci ga u London ili Cirih, novac ne ulazi u realnu ekonomiju na isti način. To je pre svega premeštanje imovine — signal nepoverenja, a ne produktivnosti.
Lutnik je, dakle, bio u pravu kada je rekao da izvoz raste. Ali rast koji se oslanja na odliv plemenitih metala iz zemlje teško da je nešto čime bi trebalo da se hvali. Federalna rezerva i Zavod za popis stanovništva beleže podatke bez komentara — ali podaci sami po sebi govore glasno.
Što se tiče zaliha — SAD poseduju 8.133 tone zlata u državnim rezervama, a Geološka služba procenjuje da u zemlji ima još najmanje 15.000 tona neiskopanog zlata. Zemlja neće ostati bez metala. Ali pitanje koje ostaje otvoreno nije koliko zlata ima u Fort Noksu — već zašto sve više investitora i centralnih banaka odlučuje da svoje rezerve drži što dalje od njega.
