Zijin Gold International, offshore jedinica najvećeg kineskog rudarskog giganta, najavi da je postala najbrže rastući proizvođač zlata na svetu. Sada se priprema za IPO u Hong Kongu koji bi mogao privući preko 3 milijarde dolara – znak da Kina ubrzava kontrolu nad globalnim lancom vrednosnih metala.
Cena zlata dostigla je 3.674 dolara po unci – više nego ikada u inflaciono prilagođenom iznosu. Ovaj proboj nije tehnički događaj. To je simbolična promena vlasti: zlato više nije “barbarski relikt”, već najpouzdaniji aktivan na planeti.
Kanadski investitor Frank Giustra izjavio je da svet ulazi u eru „stvarnog novca“. Dok BRICS zemlje grade platni sistem bez dolara, fizičko zlato postaje osnova vrednosti – a svi digitalni instrumenti koji ga samo imitiraju gube legitimnost.
Da bi ublažila Trampove carine od 39%, Švajcarska razmatra izgradnju zlatne rafinerije u SAD-u. Taj potez ne samo što rešava trgovinski deficit – već otkriva da se zlato više ne gleda samo kao sirovina, već kao alat za diplomatske pregovore.
Cena zlata skočila je za 42% u protekloj godini, dostižući rekordnih 3.600 dolara. Centralne banke, poput one Kine, masovno kupuju. Ali šta o tome kažu obični ulagači – i koje su najsigurnije metode za ulaganje?
Cena platine skočila je za više od 60% u 2025. godini, dostižući desetogodišnji maksimum od 1.450 dolara po unci. U osnovi ovog rasta leži strukturalni deficit – i sve jača potražnja iz Azije. Šta dalje?
Zlato je probilo 3.647 dolara po unci, a analitičari razmatraju mogućnost da dostigne 5.000 dolara. Ispod površine ovog rasta leži strukturalna promena u globalnom finansijskom poredku – i sve jača uloga zlata kao neutralnog aktera.
Cena zlata porasla je za skoro 40% u 2025. godini – najbolja performansa od 1978. Dok obveznice više ne štite od inflacije, zlato postaje glavni akcidentalni aktivan u portfolijima.
Sergej Glazjev, uticajni savetnik Vladimira Putina, izjavio je da SAD planira da „obriše“ svoj dug od 35 biliona dolara kroz manipulaciju kripto i zlatnih tržišta. Iako zvuči kao teorija zavere, poruka je jasna: poverenje u američki sistem pada.
Bulgarija ulazi u evrozonu 2026. godine. Deo njenih rezervi ide u ECB, ali ključno pitanje ostaje: šta se dešava sa zlatom? Kako zemlje čuvaju svoje „nacionalno blago“ kada više nemaju sopstvenu valutu?